Predsednik Džo Bajden je doneo značajnu odluku da zabrani novo bušenje nafte i gasa u većini američkih priobalnih voda, što predstavlja pokušaj da se obezbede zaštitne mere pre nego što njegov mandat završi. Ova akcija ima za cilj da spreči buduće ekološke posledice koje bi mogle proizaći iz eksploatacije morskog dna, posebno u svetlu klimatskih promena koje ugrožavaju zajednice širom Sjedinjenih Američkih Država.
Bajden je istakao da koristi svoja zakonska ovlašćenja kako bi zaštitio obale duž istočne i zapadne obale, kao i delove Meksičkog zaliva i severnog Beringovog mora. On je naveo da je bušenje na ovim obalama potencijalno štetno za životnu sredinu i da nije neophodno za zadovoljenje energetskih potreba nacije. „Kako klimatska kriza nastavlja da ugrožava zajednice širom zemlje, sada je vreme da zaštitimo ove obale za našu decu i unuke“, rekao je Bajden.
Iako Bajdenove uredbe neće uticati na veće delove Meksičkog zaliva, gde se trenutno vrši većina američkog bušenja, one će zaštititi obale Kalifornije, Floride i drugih država od budućih bušenja. Ove zaštitne mere pokrivaju više od 625 miliona hektara federalnih voda i čine pokušaje novog predsednika Donalda Trampa da ih poništi značajno težim, jer bi za to bilo potrebno delovanje Kongresa.
Tramp je ranije potpisao memorandum koji je zabranio bušenje u vodama uz obale Floride, Džordžije i Južne Karoline do 2032. godine. Njegova administracija je prvobitno planirala da značajno proširi bušenje na moru, ali se povukla usled protivljenja u priobalnim državama. Tramp je tvrdio da želi da uspostavi američku „energetsku dominaciju“ i podstakne proizvodnju nafte i gasa u zemlji.
Zagovornici zaštite životne sredine su pozdravili Bajdenovu odluku, naglašavajući da je neophodno oštro ograničiti nova bušenja kako bi se smanjile emisije gasova staklenih bašta. Godina 2024. je već proglašena najtoplijom u zabeleženoj ljudskoj istoriji, što dodatno naglašava hitnost ovih mera. Džozef Gordon, direktor kampanje ekološke grupe Okeana, je izjavio da je ovo „epska pobeda okeana“ i zahvalio Bajdenu što je slušao glasove priobalnih zajednica koje se protive bušenju.
Bajdenove akcije se oslanjaju na tradiciju zaštite priobalnih voda koja je postavljena od strane prethodnih demokratskih i republikanskih predsednika. On je istakao da američke obale pružaju dom desetinama miliona ljudi i podržavaju milijarde dolara ekonomske aktivnosti vezane za očuvanje životne sredine, raznovrsnost divljih životinja i ribarstvo.
U svom obrazloženju, Bajden je naglasio da oblasti u kojima zabranjuje eksploataciju fosilnih goriva imaju „relativno minimalan potencijal“ koji ne opravdava moguće ekološke, ekonomske i zdravstvene rizike. Međutim, portparolka Trampove administracije, Karolin Livit, osudila je ovu odluku, smatrajući je političkom osvetom koja će povećati cene gasa i otežati život američkom narodu.
Bajden je predložio mogućnost izdavanja do tri dozvole za zakup naftnih i gasnih nalazišta u Meksičkom zalivu, ali nije planirao slične mere za Aljasku. Ova odluka odražava njegovu nameru da izbalansira zahteve energetskih kompanija koje traže veću proizvodnju i ekološke aktiviste koji se protive novim bušenjima u okviru borbe protiv klimatskih promena.
Prema zakonodavstvu o klimi iz 2022. godine, vlada je obavezna da ponudi najmanje 24,2 miliona hektara za zakup na moru u bilo kom jednogodišnjem periodu, pre nego što može da razmatra lokacije za vetrogeneratore. Bajden je već ranije ograničio bušenje na moru u raznim oblastima Aljaske i Arktičkog okeana, izazivajući kritike ekoloških grupa zbog odluke da odobri veliki projekat nafte na Aljasci. Ove mere pokazuju njegovu odlučnost da se bori protiv klimatskih promena i zaštiti životnu sredinu dok balansira ekonomske interese zemlje.
