Analitičari koje je Washington Post (WP) intervjuisao ističu više faktora koji su doprineli kolapsu vladavine sirijskog predsednika Bašara al-Asada. Jedan od ključnih elemenata koji se ističe je razočaranje među pristalicama režima. Ova situacija se odvija u kontekstu višegodišnjeg građanskog rata u Siriji, koji je počeo 2011. godine i doveo do katastrofalnih posledica po zemlju i njene stanovnike.
Dugogodišnje borbe i sukobi su ostavili duboke ožiljke na društvu, a rat je rezultirao velikim brojem žrtava, raseljenih lica i razorenih gradova. U takvom okruženju, podrška režimu se znatno smanjila, a mnogi bivši pristalice su se okrenuli protiv njega. Naime, analitičari smatraju da su ekonomske teškoće i svakodnevne muke građana dodatno pogoršali situaciju.
Ekonomija Sirije je u katastrofalnom stanju, sa visokom stopom nezaposlenosti, inflacijom i teškim životnim uslovima. Mnogi ljudi se suočavaju sa osnovnim pitanjima preživljavanja, dok se režim bavi politikom koja se sve više udaljava od stvarnih potreba naroda. Ova ekonomska kriza je doprinela gubitku poverenja među onima koji su nekada podržavali Asada, jer su se nadali boljoj budućnosti koju im je on obećavao.
Pored ekonomskih faktora, analitičari ističu i političke aspekte koji su uticali na promenu stava prema Asadovoj vlasti. U poslednjih nekoliko godina, međunarodna zajednica je počela da se aktivnije angažuje u Siriji, a to je dodatno osnažilo opozicione snage. Mnogi Sirijci, umesto da vide Asada kao zaštitnika, sada ga doživljavaju kao prepreku miru i stabilnosti.
Društvene mreže i mediji su takođe igrali ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja. Informacije o zlostavljanju, korupciji i ratnim zločinima počinjenim od strane Asadovog režima postale su lako dostupne, što je dodatno podstaklo nezadovoljstvo među građanima. Mnogi su se okrenuli prema alternativnim izvorima informacija, što je dodatno oslabilo Asadovu kontrolu nad narativom.
Osim toga, međunarodni pritisak na Siriju je postao jači, a sankcije koje su uvedene protiv režima su dodatno otežale život građanima. Ove sankcije su usmerene na ekonomske glavne tokove, ali su takođe dovele do porasta nezadovoljstva među stanovništvom, koje se sve više suočava sa teškim uslovima života. U takvom ambijentu, podrška režimu se smanjuje, a opozicija dobija na snazi.
Jedan od ključnih momenata koji može dodatno uticati na Asadovu vlast je i povratak sirijskih izbeglica. Mnogi Sirijci koji su napustili zemlju tokom rata sada razmatraju povratak, ali se suočavaju sa brojnim preprekama, uključujući nesigurnost i strah od represalija. Ova situacija može dodatno destabilizovati režim, jer se povratnici mogu pridružiti opoziciji ili zahtevati promene unutar sistema.
Analitičari takođe naglašavaju da su unutrašnji sukobi unutar Asadovog režima dodatno oslabila njegovu poziciju. Mnogi visoki zvaničnici su se distancirali od njega, a unutrašnje nesuglasice su postale očigledne. Ova fragmentacija vlasti može dovesti do daljih sukoba i haosa, što bi dodatno otežalo situaciju u zemlji.
U zaključku, situacija u Siriji je veoma kompleksna i dinamična. Razočaranje među pristalicama Asadove vladavine, ekonomske teškoće, politički pritisak, kao i unutrašnji sukobi predstavljaju značajne izazove za režim. Dok se sukobi nastavljaju, budućnost Sirije ostaje neizvesna, a građani se suočavaju sa teškim odlukama o svojoj sudbini.
