Vašington —

Poverenje američkih potrošača u februaru se pogoršalo najbržim tempom za tri i po godine, dok je naglo poraslo očekivanje da će doći do rasta inflacije, što je dodatni znak da Amerikanci sve više brinu zbog potencijalno negativnih posledica politike predsednika Donalda Trampa po ekonomiju, prenosi agencija Rojters.

Konferencijski odbor, koji sprovodi istraživanje o poverenju potrošača, naveo je da su „u odgovorima u anketi dominirali komentari o aktuelnoj administraciji i njenim merama“. Prošle nedelje su objavljena istraživanja koja su pokazala i nagli pad raspoloženja potrošača i kompanija u februaru. Tarife na uvoz, koje je Tramp već uveo ili planira da uvede, izdvojene su kao glavno pitanje u gotovo svim anketama domaćinstava i kompanija.

Ekonomisti navode i da masovno otpuštanje zaposlenih u federalnoj vladi takođe utiče na raspoloženje potrošača što, kako ističu, može da ugrozi potrošnju – glavni pokretač ekonomije. „Amerikanci su sve veći pesimisti kada je reč o ekonomskim izgledima. Ni jedna federalna vlada nije pretila svojim radnicima masovnim otkazima i to počinje da veoma plaši potrošače. Ekonomija bi u prvom kvartalu ove godine mogla da stane kako potrošači budu ostajali kući“, kaže Kristofer Rapki, glavni ekonomista u „FWDBONDS“.

Indeks poverenja potrošača Konferencijskog odbora pao je za 7 poena, što je najveći pad od avgusta 2021. godine, na 98,3 ovog meseca. Ekonomisti su očekivali manji pad, na 102,5. Zbog trećeg mesečnog pada zaredom, indeks je sada na najnižem nivou od juna prošle godine.

„Naglo je poraslo pominjanje trgovine i tarifa, na nivo koji nije viđen od 2019. godine. Komentari o aktuelnoj administraciji i njenoj politici dominirali su odgovorima“, rekla je Stefani Gišar, viša ekonomistkinja u Konferencijskom odboru. Raspoloženje među kompanijama i potrošačima naglo je poraslo posle Trampove pobede na izborima 5. novembra, zbog nade da će biti manje propisa, više poreskih olakšica i da će se smanjiti inflacija.

Tramp je prvog meseca mandata uveo dodatne tarife od 10 procenata na uvoz robe iz Kine. Ovog meseca je povećao carine na uvezeni čelik i aluminijum za 25 procenata, dok je primena tarifa – takođe od 25 procenata – na proizvode iz Meksika i Kanada odložena do marta. Očekuju se carine na automobile, poluprovodnike i farmaceutske proizvode.

Istovremeno, Agencija za efikasnost vlade (DOGE) koju je formirao Tramp, a na čijem čelu je milijarder Ilon Mask, otpustila je desetine hiljada zaposlenih u vladi. Većina od njih je bila na probnom radu, što znači da ih je bilo lakše otpustiti. Ekonomisti još ne predviđaju recesiju, ali očekuju dug period veoma sporog ekonomskog rasta i veću inflaciju.

Povećanje inflacije i neizvesnost oko ekonomske politike dovode do pada poverenja potrošača, što je ključno za održavanje stabilnog ekonomskog rasta. Kada potrošači gube poverenje, smanjuju potrošnju, što može dovesti do usporavanja ekonomske aktivnosti. U tom kontekstu, za ekonomiju su izuzetno važni signali koje šalju potrošači, jer njihovo raspoloženje direktno utiče na poslovne investicije i zapošljavanje.

S obzirom na trenutne trendove, ekonomisti insistiraju na potrebi za pažljivim praćenjem ovih pokazatelja. Povećana neizvesnost može navesti potrošače da zadrže svoje troškove pod kontrolom, dok se inflacija nastavlja da raste. Ovo može dodatno otežati situaciju i dovesti do dužeg perioda stagnacije u ekonomiji.

U svetlu ovih događaja, ključno je da vlada i donosioci odluka razmotre mere koje bi mogle stabilizovati ekonomiju i povratiti poverenje potrošača. Moguće strategije uključuju smanjenje tarifa, olakšavanje propisa i podsticaje za potrošnju. U suprotnom, rizik od ekonomskog usporavanja i dalje će rasti, što bi moglo imati dugoročne posledice po američku ekonomiju.