Američki kongresnici upozoravaju na Hong Kong kao centar za pranje novca i izbegavanje sankcija
Američki parlamentarci upozorili su da je Hong Kong postao centar za pranje novca i izbegavanje sankcija pod sve čvršćom kontrolom Pekinga. Članovi američkog Kongresa su zbog toga pozvali na ponovnu procenu poslovnih odnosa Sjedinjenih Američkih Država s tim azijskim finansijskim centrom.
Dvopartijski lideri komiteta Predstavničkog doma za Kinu, u pismu američkom ministru finansija Dženet Jelen, zahtevali su od Vašingtona veći nadzor nad finansijskim sektorom Hong Konga, koji ima više od petine bruto domaćeg proizvoda Kine, a sedište je i mnogih velikih američkih banaka.
U saopštenju se navodi da je „Hong Kong postao svetski lider u nedozvoljenim praksama, u šta spada i izvoz kontrolisane zapadnjačke tehnologije u Rusiju, stvaranje lažnih kompanija za kupovinu iranske nafte i upravljanje ’brodovima duhovima’, koji se bave ilegalnom trgovinom sa Severnom Korejom“.
Američki poslanici ističu da je, od uvođenja zakona o nacionalnoj bezbednosti u gradu 2020. godine, „Hong Kong prešao put od globalnog finansijskog centra od poverenja do kritičnog aktera u produbljivanju autoritarne linije Kine, Irana, Rusije i Severne Koreje“.
U pismu komiteta citira se istraživanje objavljeno ove godine koje pokazuje da je „40 odsto robe isporučene iz Hong Konga u Rusiju između avgusta i decembra 2023. bilo pod oznakom visokog prioriteta i verovatno se koristi za proizvodnju vojne robe u Moskvi, kao što su projektili i avioni“.
Američki zvaničnici su upozorili da je Peking sve više koristio Hong Kong kao platformu za pranje novca i izbegavanje međunarodnih sankcija. Ovo je dovelo do poziva za jačim nadzorom nad finansijskim sektorom Hong Konga, koji je do sada bio veoma cenjen.
Hong Kong je tradicionalno bio poznat po svojoj otvorenoj ekonomiji i slobodnom tržištu, ali poslednjih godina je postao predmet sve većeg uticaja Pekinga. Uvođenje zakona o nacionalnoj bezbednosti u gradu 2020. godine dodatno je otežalo situaciju, a američki zvaničnici tvrde da je to dovelo do promene statusa Hong Konga sa globalnog finansijskog centra do kritičnog aktera u podršci autoritarnim režimima.
Ovi navodi su posebno zabrinjavajući u kontekstu odnosa Sjedinjenih Američkih Država sa Kinom, Irana, Rusijom i Severnom Korejom, zemljama koje su suočene sa međunarodnim sankcijama. Američki parlamentarci ističu da je neophodno preispitati poslovne odnose sa Hong Kongom kako bi se sprečilo dalje zloupotrebe finansijskog sistema.
Sjedinjene Američke Države su izrazile zabrinutost zbog nedozvoljenih praksi koje se dešavaju u Hong Kongu, uključujući izvoz zapadnjačke tehnologije u Rusiju, stvaranje lažnih kompanija za kupovinu iranske nafte i ilegalnu trgovinu sa Severnom Korejom. Američki zvaničnici tvrde da je Peking sve više koristio Hong Kong kao platformu za pranje novca i izbegavanje međunarodnih sankcija.
Reakcije na ove tvrdnje su podeljene, sa nekim analitičarima koji podržavaju pozive za jačim nadzorom nad finansijskim sektorom Hong Konga, dok drugi tvrde da bi takve mere mogle imati negativne posledice po ekonomiju grada. Ipak, američki parlamentarci ističu da je neophodno delovati kako bi se sprečilo dalje zloupotrebe finansijskog sistema i podrška autoritarnim režimima.
U međuvremenu, Hong Kong se suočava sa sve većim pritiskom međunarodne zajednice da se suoči sa nedozvoljenim praksama i zloupotrebama finansijskog sistema. Peking je odbacio optužbe za korupciju i pranje novca, tvrdeći da se radi o politički motivisanim napadima na kinesku vlast.
Uprkos tome, američki parlamentarci nastavljaju sa pozivima za jačim nadzorom nad finansijskim sektorom Hong Konga, ističući da je to ključno za sprečavanje daljih zloupotreba i podrške autoritarnim režimima širom sveta. Kako će se situacija dalje razvijati i kakve će biti reakcije Pekinga na ove optužbe, ostaje da se vidi.