Američke sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložene su za 30 dana, što je jutros objavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je na svom Instagram nalogu napisao da je ova vest pozitivna za građane Srbije, ističući da je američko Ministarstvo finansija donelo odluku da se sankcije, koje su trebale da stupe na snagu jutros u šest časova po srednjoevropskom vremenu, odlože do 28. marta ili dok se ne završi odobrena transakcija ruskog vlasništva u kompaniji.
U dokumentu Ministarstva finansija SAD-a navedeno je da je odluka doneta na osnovu zahteva iz januara, kao i naknadne korespondencije sa NIS i drugim izvorima informacija. Pre stupanja na snagu sankcija, Beogradska berza je objavila da je došlo do promene u vlasničkoj strukturi NIS-a, gde je ruski Gaspromnjeft smanjio svoj udeo sa 50 na 44,85 procenata, dok je Gasprom povećao svoj udeo sa 6,15 na 11,30 procenata. Ova strategija podseća na slične maneuvre kada je Evropska unija uvodila sankcije Rusiji.
Sjedinjene Američke Države su 10. januara stavile NIS na listu sankcija zbog ruskog udela u kompaniji, s ciljem da se spreči korišćenje prihoda od energetike za finansiranje rata u Ukrajini. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.
Na početku februara, NIS je podneo zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC) pri vladi SAD-a za odlaganje sankcija, pri čemu su vlade Srbije i Mađarske podržale zahtev da se odlaganje produži na minimum 90 dana kako bi se rešila vlasnička struktura. Srbija je do sada uspela da izbegne uvođenje sankcija Moskvi, kao jedina evropska zemlja uz Belorusiju koja to nije učinila.
Gaspromnjeft je 2008. godine bez tendera kupio 51 procenat akcija NIS-a za 400 miliona evra, a stručnjaci su tada upozoravali da je prodaja bila „ispod cene“. U trenutnoj situaciji, Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum Securities, komentariše da je odluka OFAC-a da odobri dodatnih 30 dana za pronalaženje rešenja i dobra i loša. On smatra da bi sankcije mogle izazvati velike probleme za srpsku privredu i građane, ali ističe da rok od četiri nedelje pruža malo više prostora za pronalaženje rešenja.
Gujaničić naglašava da su na globalnom nivou započeli pregovori o okončanju rata u Ukrajini, što može biti povoljno za Srbiju. On smatra da se Srbija našla između dve velike sile, Amerike i Rusije, i da je teško uticati na odluke koje donose ove zemlje. Ipak, on izražava nadu da bi okončanje rata moglo omogućiti pronalaženje rešenja za NIS koje bi bilo od koristi za sve građane Srbije.
Prema Gujaničiću, rešenje se može tražiti u pronalaženju strateškog partnera u dogovoru s ruskom stranom. On ističe da se MOL sve više nameće kao potencijalni partner, kroz aranžmane vezane za JANAF i podršku vladi Srbije. Međutim, naglašava da je pitanje da li ruska strana želi da proda svoje vlasništvo u NIS-u.
Gujaničić dodaje da, iako je NIS mala kompanija za Rusiju, u lokalnom kontekstu predstavlja značajnog igrača na tržištu naftnih derivata, držeći 50 procenata maloprodaje i 80 procenata ukupnog tržišta. On se nada da će Amerika imati razumevanja i da neće insistirati na primeni sankcija koje bi mogle ozbiljno ugroziti srpsku privredu.
S obzirom na sve ove okolnosti, situacija oko NIS-a i američkih sankcija ostaje kompleksna i puna izazova, kako za Vladu Srbije, tako i za građane, koji su direktno pogođeni ovim pitanjem. Ova situacija može imati dalekosežne posledice ne samo na energetsku stabilnost Srbije, već i na njenu ekonomsku budućnost.
