Stevan Sinđelić, pripadnik Kraljevačkog odreda Žandarmerije, ubijen je hicem u glavu pre deset godina nakon sukoba sa albanskim šumokradicama u okolini Merdara. Sinđelićeva porodica još uvek ne zaboravlja njegovu smrt i traži pravdu za zločinca koji je oduzeo njegov život.

Deset godina kasnije, porodica Sinđelić još uvek pati zbog gubitka svog heroja. U čitulji koju su objavili povodom godišnjice smrti Stevana Sinđelića, porodica ga se seća sa ljubavlju i tugom, ističući da će on zauvek biti njihov heroj.

Stevan Sinđelić je preminuo od posledica povrede glave koju je zadobio tokom sukoba sa kriminalcima. Odmah nakon incidenta, prevezen je u bolnicu u Kraljevu, ali nažalost nije uspeo da preživi.

Stevan je iza sebe ostavio suprugu i sina sa kojima je živeo u selu Štulac kod Vrnjačke Banje. Njegova smrt je potresla čitavu zajednicu, a hiljade ljudi, prijatelja, porodice i kolega ispratili su ga na večni počinak.

U emotivnom oproštajnom govoru, Dejan Luković, komandant Odreda žandarmerije u Kraljevu, opisao je Stevana kao hrabrog i časnobog pripadnika koji je uvek bio spreman da prihvati svaki zadatak. Luković je istakao da je Stevan nosio uniformu žandarmerije sa ponosom i da je bio primer hrabrosti i odanosti svojim kolegama.

Deset godina nakon tragične smrti, porodica Sinđelić i dalje ne odustaje od traženja pravde za Stevana i nadaju se da će zločinac biti priveden pravdi. Njegova hrabrost i žrtva nikada neće biti zaboravljeni, a Stevan će zauvek ostati heroj svojoj porodici, kolegama i zajednici.

Iako je prošlo deset godina, sećanje na Stevana Sinđelića i dalje živi kroz priče njegovih najbližih i kolega, dok se cela zajednica priseća hrabrog čina koji je završio prerano. Njegova smrt ostavlja trajan uticaj na sve koji su ga poznavali i cenili njegovu hrabrost i požrtvovanost.