Prema najnovijim podacima Eurostata, preko 64.000 mladih Albanaca mlađih od 18 godina zatražilo je azil u zemljama Evropske unije tokom proteklih deset godina. Ovo svrstava Albaniju na drugo mesto u svetu po broju zahteva za azil, odmah iza Sirije.
Sa 266 zahteva za azil na svakih 10.000 stanovnika, Albanija se pozicionirala kao druga zemlja samo iza Sirije po broju zahteva za azil u EU. Najveći broj zahteva za azil od strane albanskih adolescenata zabeležen je 2015. godine, kada je oko 22.000 mladih mlađih od 18 godina podnelo zahtev za azil u jednoj od zemalja EU, većinom kao deo porodica koje su tada emigrirale.
Prema istraživanju Saveta za regionalnu saradnju iz 2023. godine, 31% Albanaca izražava želju da napusti zemlju, dok 18% već ima konkretne planove i načine za odlazak. Veći deo njih planira trajno preseljenje, umesto samo privremenog odlaska. Ovi rezultati ukazuju na izraženu želju za emigracijom među Albancima u poređenju sa drugim zemljama.
Kosovo i Metohiju je napustilo 156.080 ljudi u periodu od 2018. do 2022. godine, prema podacima koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova privremenih prištinskih institucija objavilo na godišnjem migracionom profilu. Bilans međunarodne migracije, neto migracija, na Kosovu za 2022. godinu bio je 30.889 stanovnika ili 1,75 odsto stalnog stanovništva.
U saopštenju se navodi da je za period od 2018. do 2022. procenjeno da je Kosovo i Metohiju napustilo 156.080 stanovnika, što predstavlja oko 8,85 odsto stanovništva zemlje. Ovi podaci ukazuju na kontinuiran trend migracija sa Kosova u proteklim godinama.
Ova situacija postavlja pitanje uzroka masovnog odlaska stanovništva sa ovih prostora, kao i posledica koje ova migracija može imati na ekonomski i društveni razvoj zemlje. Nadležne institucije trebaju ozbiljno razmotriti uzroke ovih migracija kako bi se pronašla rešenja za stvaranje boljih uslova života i zadržavanje ljudi u zemlji.
U kontekstu sve veće globalne mobilnosti stanovništva, važno je da se zemlje regiona pozabave pitanjem odlaska mladih i obrazovanih ljudi, jer njihov odlazak može imati dugoročne negativne posledice po održivi razvoj zemlje. Potrebno je uložiti napore u stvaranje boljih uslova za život, obrazovanje i zapošljavanje kako bi se očuvali i privukli talenti i resursi neophodni za napredak društva.
Sve ove informacije ukazuju na potrebu za jačim investicijama u zemlje regiona, kako bi se stvorili uslovi za bolji život stanovništva i sprečio masovni odlazak ljudi. Države treba da sarađuju i zajednički rade na rešavanju ovih problema, kako bi se osigurala stabilnost i prosperitet celog regiona. Ovo je zajednički izazov za sve zemlje regiona koji zahteva koordinisane i odlučne akcije.
