Američki predsednik Donald Tramp nedavno je ponovo istakao svoju odlučnost da poveća carine na uvoz iz različitih zemalja, uprkos sve većim kritikama i zabrinutosti koje su izazvali njegovi potezi. Tokom večere Nacionalnog republikanskog kongresnog komiteta u Vašingtonu, Tramp je pohvalio svoj plan uvodjenja carina, navodeći kako ga mnogi svetski lideri kontaktiraju i mole za dogovor oko tarifa. Ova izjava dolazi u trenutku kada su nove carine, uključujući one od 104 odsto na uvoz iz Kine, stupile na snagu.
Tramp je ponovio svoje stajalište da su Sjedinjene Američke Države pretrpele velike gubitke usled stranih carina, ističući da on namerava da stavi tačku na tu praksu. On veruje da visoke carine mogu zaštititi američku ekonomiju i omogućiti da se zemlje lako dogovore sa SAD.
Nove carine koje su uvedene ne odnose se samo na Kinu, već i na mnoge druge zemlje. Na primer, carina na uvoz iz Vijetnama iznosi 46 odsto, dok su carine za Tajvan postavljene na 32 odsto, za Južnu Koreju 25 odsto, za Japan 24 odsto, a za sve zemlje Evropske unije 20 odsto. Ove visoke tarife izazvale su zabrinutost među međunarodnim trgovinskim partnerima, koji se boje da bi to moglo dovesti do trgovinskog rata.
Prva faza Trampovih carinskih mera, koja uključuje osnovne stope od 10 odsto na uvoz iz skoro svih trgovinskih partnera, takođe je stupila na snagu. Zemlje koje su već suočene sa carinama od 10 odsto uključuju Singapur, Brazil, Australiju, Novi Zeland, Tursku, Kolumbiju, Argentinu, El Salvador, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju.
Srbija je takođe pogođena ovim merama i suočava se sa carinama od 37 odsto. Prema podacima, razmena u robi između Srbije i SAD iznosila je 1,3 milijarde evra u 2024. godini, dok je u prva dva meseca 2025. godine ta cifra iznosila 242 miliona evra. Pored toga, razmena usluga između dve zemlje je u prošloj godini dostigla vrednost od 2,2 milijarde evra.
Ove mere su izazvale zabrinutost među srpskim izvoznicima koji se plaše da bi visoke carine mogle otežati pristup američkom tržištu. Mnogi privrednici u Srbiji strahuju da bi to moglo imati negativan uticaj na njihove poslovne aktivnosti i da bi moglo dovesti do smanjenja obima trgovine.
Trampova administracija brani ove mere, tvrdeći da je cilj zaštita američkih radnih mesta i industrije. Međutim, kritičari upozoravaju da bi ovakva politika mogla izazvati odgovor drugih zemalja, što bi dodatno pogoršalo situaciju. S obzirom na sve veće tenzije u međunarodnoj trgovini, sve više ekonomista poziva na dijalog i pregovore kako bi se izbegli potencijalni gubici.
U međuvremenu, Tramp je nastavio da se fokusira na domaće izbore, koristeći svoju trgovinsku politiku kao jedan od ključnih elemenata svoje kampanje. On veruje da će njegovi potezi privući pažnju birača koji se zalažu za jaču ekonomiju i zaštitu američkih interesa.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će ove carinske mere uticati na globalnu ekonomiju i trgovinske odnose, ne samo između SAD i drugih zemalja, već i unutar samog SAD. U ovoj kompleksnoj igri trgovine, Trampova strategija može imati dugoročne posledice za sve uključene strane.
