Tragična smrt tinejdžerke Adriane Dukić šokirala je celu Srbiju. Ubijena je u masakru koji je izvršio Kosta Kecmanović 3. maja, a posebno je potresna pesma koju je napisala dan pre smrti. U njoj je izrazila svoju ljubav prema majci i uverenje da će njihova veza trajati zauvek, bez obzira na sve. Ove stihove sada analiziraju i diskutuju svi koji su ih čuli, pitajući se da li je devojčica predosetila tragediju.

Adrianina majka, Biljana Paunović, svedočila je na sudu protiv ubice i njegovih roditelja, škole i države. Izjavila je da je Adrianino ubistvo za nju još teže zbog toga što je Kecmanović prethodno ubio školskog druga u Srbiji, u koju su se preselili pre godinu i po dana. Biljana je istakla da je osećala bliskost sa svima u Francuskoj gde su živeli pre preseljenja, dok je u Srbiji sve bilo novo i nepoznato. Smrću svoje kćerke, cela porodica je izgubljena i ne zna kako dalje.

Ova tragedija potresla je Srbiju i navela ljude da razmišljaju o sigurnosti i nasilju među mladima. Samoubistvo Kecmanovića nakon masakra dodatno je komplikovalo situaciju i izazvalo polemike o sistemu podrške i prevencije nasilja među mladima. Porodice žrtava i celo društvo sada traže odgovore i rešenja kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.

Ovaj slučaj je podstakao javnost da razgovara o važnosti mentalnog zdravlja mladih, podršci u zajednici i ulozi obrazovnog sistema u prevenciji nasilja. Suočeni sa gubitkom nevinog života Adrijane Dukić i njenih vršnjaka, ljudi se okupljaju u tišini i sa tugom, jasno pokazujući da je vreme za akciju i promene.

Nasilje među mladima ne sme i ne može da se toleriše, a svaki život izgubljen u takvim okolnostima je previše. Porodice žrtava zaslužuju pravdu i podršku društva u vreme njihove najveće tuge. Nadamo se da će tragedija Adrijane Dukić biti poslednja svoje vrste i da će se sistem promeniti kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.