Posle odluke američke administracije da pod sankcije stavi poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS), u kojoj je većinsko vlasništvo Rusije, javnost u Srbiji sa strahom prati razvoj situacije. Stručnjaci se pitaju kako rešiti problem i koje su moguće opcije. Miodrag Kapor, ekspert za energetsku politiku, smatra da su naznake sankcija bile prisutne, ali se postavlja pitanje zašto su uvedene tek sada, pred dolazak nove administracije u SAD. On smatra da je ova odluka deo strategije odlazeće administracije da oteža novom predsedniku donosi odluke koje su suprotne liberalnom poretku.
Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, izneo je sumnju u obrazloženje da sankcije na NIS imaju veze sa finansiranjem rata u Ukrajini. On ističe da je NIS potpisao ugovor sa hrvatskim naftovodom JANAF, što garantuje snabdevanje Srbiji naftom. Takođe, napominje da Rusija izvozi veliku količinu nafte u Kinu i Indiju, dok tržište Balkana za njih nije presudno. Zdravković izražava zabrinutost zbog mogućih posledica po građane Srbije, ali se nada da sankcije neće značajno uticati na snabdevanje energentima.
Kapor, s druge strane, smatra da će sankcije imati minimalan uticaj na svakodnevni život građana. On očekuje odgovorno ponašanje Ruske Federacije, s obzirom da im ne treba dodatni neprijatelj u regionu. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, pominje rok od 45 dana da se pronađe rešenje. Kapor naglašava da bi najjednostavnije rešenje bilo otkup ruskog udela u NIS-u.
Radosavljević, profesor na Univerzitetu FEFA, ističe da sankcije nisu direktno upućene Srbiji, već specifično NIS-u. On smatra da bi moglo biti veoma izazovno nadomestiti količinu nafte koju NIS snabdeva tržištu, jer opskrbljuje gotovo 80% tržišta naftnim derivatima. Predlaže različite alternative, kao što su dogovor sa ruskom stranom o izlasku iz vlasništva ili nacionalizacija kompanije kao ekstremno rešenje.
Zdravković upozorava na potencijalne nestašice energenata usled sankcija, dok Kapor veruje da će situacija ostati stabilna. Radosavljević naglašava da je NIS zavistan od kratkoročnih bankarskih kredita i dopreme nafte iz EU. Ukoliko se i te zemlje priključe sankcijama, to bi brzo moglo uticati na potrošače i izazvati povećanje cena.
Ukratko, situacija je kompleksna i zahteva pažljivo razmatranje svih opcija. Stručnjaci se slažu da je važno pronaći kompromis kako bi se ublažile posledice sankcija i osiguralo stabilno snabdevanje energentima u Srbiji. S obzirom na trenutnu dinamiku, neizvesno je kako će se situacija razvijati, a brzo rešenje bi moglo biti ključno za očuvanje stabilnosti na tržištu energenata.
