Posle odluke američke administracije da pod sankcije stavi Naftnu industriju Srbije (NIS), koja je u većinskom vlasništvu Rusije, javnost u Srbiji sa zabrinutošću prati dalje događaje. Stručnjaci se pitaju koje su posledice ovog poteza, da li će doći do nestašice energenata i kakve su moguće opcije za rešavanje situacije.
Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku politiku, smatra da su naznake o sankcijama postojale, ali se postavlja pitanje zašto su one uvedene tek sada, nekoliko dana pre dolaska nove administracije u SAD. On naglašava da je odlazeća administracija želela da oteža Trampu donošenje odluka koje su suprotne liberalnom poretku koji SAD zastupaju.
U međuvremenu, Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, ističe da je obrazloženje američkih sankcija, koje sugeriše da NIS finansira rat u Ukrajini, neosnovano. NIS je potpisao ugovor sa hrvatskim naftovodom JANAF o snabdevanju Srbije, što bi moglo biti isplativo za Hrvatsku. Takođe, Zdravković navodi da Rusija dnevno izvozi značajne količine nafte u Kinu i Indiju, što ukazuje da sankcionisanje NIS-a nije pravi cilj.
Zdravković izražava zabrinutost zbog mogućih nestašica energenata u Srbiji, dok Kapor smatra da sankcije neće imati značajan uticaj na potrošače. On očekuje odgovorno ponašanje Ruske Federacije, jer im ne treba još jedan neprijatelj u regionu. Srbija, prema njegovim rečima, ima nekoliko opcija. Jedna od njih bi bila da otkupi ruski udeo u NIS-u, dok bi druga mogla biti da se zatraži izlazak ruskih investitora.
Goran Radosavljević, profesor na Univerzitetu FEFA, takođe smatra da su sankcije signal za ruske kompanije. On naglašava da sankcije nisu direktno usmerene prema Srbiji, već prema konkretnoj kompaniji. NIS opskrbljuje tržište sa gotovo 80 odsto naftnih derivata, što ukazuje na ozbiljnost situacije. Radosavljević predlaže različite alternative, uključujući mogućnost nacionalizacije kompanije.
S obzirom na zavisnost NIS-a od finansijskog sektora i dopremanja nafte iz EU, Radosavljević naglašava da bi sankcije mogle izazvati nestašice i porast cena. On smatra da je važno kako će tržište reagovati na ovu situaciju i da li će se praviti rezerve nafte uoči prolećnih radova.
Kao moguća rešenja, stručnjaci sugerišu da bi Srbija mogla da postigne dogovor sa Rusijom o izlasku iz vlasništva, ili da se pronađu alternativni izvori snabdevanja. U tom kontekstu, važno je kako će se odvijati pregovori i kakve će biti posledice po potrošače.
Zdravković i Kapor se slažu da je situacija kompleksna i da će zavisiti od toga kako će se razvijati odnosi između Srbije, Rusije i SAD. Ispravna strategija može smanjiti negativne posledice po građane, ali je neizvesno koliko će brzo doći do rešenja. Stručnjaci smatraju da je sada ključno da se pronađu kompromisi kako bi se obezbedila stabilnost snabdevanja energentima i očuvala ekonomska situacija u Srbiji.
