Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je tokom press konferencije sa srpskim kolegom Markom Đurićem u Moskvi istakao važnost nastavka saradnje kako bi se zaštitili zajednički interesi u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Lavrov je rekao da su sankcije koje su Sjedinjene Države uvele NIS-u zbog udela ruske kompanije Gasprom njeft pokušaj da se omete poslovanje i da se srpsko preduzeće primora na prekid saradnje sa ruskim investitorima. Prema njegovim rečima, NIS je ključno preduzeće srpske privrede i neophodno je da se obezbedi njegov opstanak.
Sjedinjene Države su 10. januara stavile NIS na listu sankcija kao deo šire strategije da se spreči Rusija da koristi energetske prihode za finansiranje rata u Ukrajini. Gasprom njeft i Gasprom drže većinski paket akcija u NIS-u koji iznosi 56,15%, dok srpska strana ima skoro trećinu u vlasništvu. Lavrov je istakao da Rusija obezbeđuje 85% prirodnog gasa koji Srbija koristi, naglašavajući pouzdanost isporuka.
U kontekstu energetske saradnje, Lavrov je ukazao na to da određene snage na Zapadu ne žele da vide blisku saradnju između Srbije i Rusije i pokušavaju da promene tržišne uslove. On je takođe osudio mešanje zapadnih zemalja u unutrašnje političke procese Srbije i naglasio da Rusija smatra Beograd ključnim faktorom regionalne stabilnosti.
Što se tiče Kosova, Lavrov je potvrdio spremnost Rusije da podrži Srbiju u zaštiti njenih interesa, pozivajući se na Rezoluciju 1244 kao na aktuelan dokument. Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije, zahvalio je Rusiji na dugogodišnjem prijateljstvu i podršci, naglašavajući važnost pouzdanog snabdevanja prirodnim gasom za Srbiju. Đurić je istakao da Srbija ne podržava sankcije i da je prioritet da građani Srbije ne budu pogođeni tim merama.
Naftna industrija Srbije je podnela zahtev američkom Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC) za odlaganje sankcija dok se ne reše vlasnički odnosi unutar kompanije. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, je naglasio da se čeka odgovor na taj zahtev. Đurić je takođe potvrdio da Srbija nastavlja svoj evropski put, ali da neće zaboraviti svoja tradicionalna prijateljstva, uključujući i sa Ruskom Federacijom.
Srbija je jedina evropska zemlja, osim Belorusije, koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, što dodatno ukazuje na bliske odnose između Beograda i Moskve. Ova situacija ukazuje na složene geopolitičke odnose u regionu, gde Srbija balansira između svojih evropskih aspiracija i tradicionalnih veza sa Rusijom.
Lavrovove izjave i Đurićeva zahvalnost Rusiji na podršci odražavaju duboku povezanost između dve zemlje, koja se očituje kako u ekonomskim, tako i u političkim pitanjima. Srbija, kao ključni igrač u regionu, nastoji da očuva svoje interese i stabilnost, dok istovremeno pokušava da navigira kroz izazove koje donose spoljne pritiske i sankcije.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da će Srbija nastaviti da traži načine za očuvanje svoje energetske sigurnosti i ekonomske stabilnosti, dok će takođe raditi na jačanju svojih međunarodnih odnosa i pozicija. Lavrov i Đurić su se saglasili da će nastaviti zajednički rad kako bi se obezbedila zaštita interesa Srbije i očuvala energetska saradnja u svetlu sve većih pritisaka sa Zapada.
