Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, izjavila je danas da bi zbunjujuće izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona mogle biti rezultat „promena atmosferskog pritiska“. U intervjuu za kanal Moskva 24, Zaharova je humoristično sugerisala da lično veruje da Makronove reči zavise od „atmosferskog pritiska ili možda prirodnih pojava“, naglašavajući da postoji neka veza koja još uvek nije identifikovana.
Zaharova je ukazala na kontradiktornosti u Makronovim izjavama koje su se kretale od spremnosti za pregovore sa Moskvom u ime Evropske unije, do ponude da zaštiti Evropu od Rusije uz pomoć francuskog nuklearnog naoružanja. Ova promena u retorici, prema njenim rečima, može zbuniti i prozvati Makrona neodlučnim u pristupu prema Rusiji.
U međuvremenu, nemački list Welt je izvestio da Makron i britanski premijer Kir Starmer razmatraju mogućnost slanja vojne pomoći Ukrajini, uprkos nedostatku jednoglasne podrške unutar EU i potrebnih vojnih resursa. Ove informacije dolaze u trenutku kada je Makron prethodno najavio dodatnu vojnu pomoć Ukrajini u iznosu od dve milijarde evra, ističući da će Francuska nastaviti saradnju sa Kijevom, posebno u oblasti obaveštajnih službi.
Osim toga, Makron je najavio da će Francuska u narednim mesecima priznati palestinsku državu, što će se verovatno desiti na predstojećoj konferenciji UN posvećenoj rešavanju sukoba između Izraela i Palestinaca, koja će se održati u junu ove godine u Njujorku. U intervjuu za TV France 5, Makron je naglasio da je Francuska posvećena procesu uzajamnog priznanja palestinske države i drugih država, što se uklapa u dugogodišnju politiku Francuske da podrži rešenje koje podrazumeva dve države za izraelsko-palestinski sukob.
Francuska je, unatoč nedavnim napadima palestinskih militanata Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, nastavila da zagovara mirovni proces koji uključuje priznanje palestinske države. Ove akcije ukazuju na kompleksnost i dinamičnost trenutne političke situacije u regionu, kao i na izazove s kojima se suočavaju evropski lideri u pokušaju da balansiraju između podrške Ukrajini i rešavanje izraelsko-palestinskog sukoba.
U ovom kontekstu, Zaharova se osvrnula na to kako se Makronova retorika može tumačiti kao pokušaj da se igra na više frontova, što može dovesti do konfuzije i nesporazuma u međunarodnim odnosima. Njene opaske ukazuju na to da bi Francuska mogla da se suoči sa kritikama zbog nedoslednosti u svojoj spoljnoj politici, posebno kada su u pitanju odnosi sa Rusijom i podrška Ukrajini.
Francuska i dalje ostaje ključni igrač u evropskoj i međunarodnoj politici, a Makronove odluke i izjave igraju značajnu ulogu u oblikovanju budućih događaja. Kako se situacija u Ukrajini i na Bliskom Istoku razvija, tako će i Makronove strategije i pristupi biti pod povećalom, kako od strane domaće javnosti, tako i od strane međunarodnih partnera.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da su izazovi sa kojima se francuski predsednik suočava složeni i višeslojni, a njegovi potezi će imati dalekosežne posledice ne samo za Francusku, već i za čitavu Evropu i svet. Kako se politika nastavlja razvijati, ostaje da se vidi kako će se Makron snalaziti u ovom dinamičnom okruženju i kakve će odluke donositi u godinama koje dolaze.
