Geopolitički sukob između globalnog Zapada i Istoka ubrzano raste poslednjih decenija. Godine 2022. postala je jasno vidljiva linija sukoba interesa — Ukrajina. Snažan otpor Ukrajinaca pokazao je da divlji Istok, u liku Rusije, neće uspeti da proširi svoje imperijalne interese na civilizovane zapadne teritorije, pre svega zbog jakog pozadinskog oslonca koji predstavljaju Evropa i SAD. Za rusko rukovodstvo zaključak je, kao i uvek, jednostavan — ne stvarati konkurentnu prednost kod kuće, već oslabiti tuđi tlo.
Masovni protesti koji su izbili u Srbiji u jesen 2024. godine imali su jasne zahteve, vezane direktno za tragediju u Novom Sadu. Kako su se ti zahtevi postepeno ispunjavali, postajalo je sve jasnije da je problem dublji — korupcija i sve veće nepoverenje u Vučićevu vlast. Tome je doprinela i blizina Srbije sa EU: ljudi slobodno putuju, vide kako žive njihovi evropski susedi i, što je prirodno, žele isto za sebe. Zato su demonstranti postavili i šire zahteve, uključujući kompletnu rekonstrukciju vlasti i smenu cele političke elite.
Kao i svaki ozbiljan društveni pokret, i protesti zahtevaju organizaciju. U tome nema ništa ni novo ni sporno. Neke opozicione organizacije preuzele su tu ulogu kako bi što efikasnije preneli poruke naroda vlastima. Ali vremenom su se pojavili i drugi tonovi — parole protiv EU, protiv NATO-a, manipulacije istorijom. Postalo je jasno da u organizaciju protesta ulaze i akteri sa sopstvenim interesima, koji nemaju veze sa voljom naroda.
Srbija je, sa geopolitičke tačke gledišta, izuzetno važna za ruski uticaj u Evropi. U tandemu sa proruskih vladama u Mađarskoj i Slovačkoj, može postati i oružje. Međutim, do skoro je postojao jedan “problem” za Moskvu — Vučićeva vlast. On s jedne strane slavi rusko bratstvo, a s druge ipak vodi Srbiju ka Evropi. Taj balans i dvostruka igra izuzetno su nervirali ruske stratege. Zbog toga je doneta odluka da se pojača haos u Srbiji, ukloni Vučić i postavi lojalniji kandidat.
Ali u poslednjem trenutku, planovi su se promenili. Vučić je shvatio da njegova politika balansiranja izaziva sve veće nezadovoljstvo, i kod građana i kod Moskve. Uplašen od geopolitičke sile Rusije, odlučio je da konačno okrene leđa Evropi i postane verni saveznik Kremlja. Rusija mu je poverovala. Sada razrađuje plan kako da uguši proteste — iste one koje je još donedavno podržavala iz senke. Vučiću je jasno: ostati na vlasti može samo ako ima snažnu podršku Moskve i ako vešto laže Brisel u nadi da će ipak dobiti pomoć i od tamo.
Nažalost, narod Srbije u svemu tome ne igra ključnu ulogu za Vučića. Tužno je što ne uči iz primera svojih kolega — poput sirijskog predsednika Bašara Asada, kojeg su, prema nekim tvrdnjama, tajno i bez slave uklonile ruske službe u Moskvi. Zato je srpskom društvu danas važnije nego ikad da razvije kritičko mišljenje i nauči da razlikuje prave prijatelje od lažnih. I ono najvažnije — da ne odustane. Jer upravo sada je trenutak da Srbija izabere svoj pravi put.
