Nove sirijske vlasti su izdale saopštenje nakon prve posete ruske delegacije Damasku od pada režima Bašara al Asada. U ovom saopštenju se ističe da je Moskva potvrdila svoju podršku „pozitivnim promenama“ koje se odvijaju u Siriji. U odgovoru na ovu podršku, sirijska administracija je naglasila da je spremna da se angažuje sa svim zainteresovanim stranama za bolju budućnost zemlje, ali je podsetila da obnavljanje odnosa mora uzeti u obzir „greške iz prošlosti“, kao i da poštuje volju sirijskog naroda i služi njegovim interesima.
U kontekstu ovog saopštenja, sirijske vlasti su zatražile od Moskve da, uzimajući u obzir prethodna bombardovanja sirijskih gradova tokom građanskog rata, plati štetu. Ovaj zahtev označava promenu u pristupu prema Rusiji, koja je ranije bila ključni saveznik Asadovog režima. „Naglašena je uloga Rusije u vraćanju poverenja kod sirijskog naroda kroz konkretne mere kao što su kompenzacija, rekonstrukcija i rehabilitacija“, navodi se u saopštenju.
Nakon posete, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je spremno da pomogne Siriji u obnovi zemlje. Ruska delegacija, koja je stigla u Damask 28. januara, uključivala je dva specijalna predstavnika predsednika Vladimira Putina – Mihaila Bogdanova, zamenika ministra spoljnih poslova, i Aleksandra Lavrentijeva. Tokom ove posete, Kremlj je bio posebno zainteresovan za budućnost ruskih vojnih baza u Hmejmimu i Tartusu, ali su pregovori o ovom pitanju zapali u ćorsokak. Bogdanov je izjavio da se ništa nije promenilo u vezi sa ruskim bazama u Siriji, naglašavajući da je potrebno nastaviti detaljnije konsultacije o svakoj oblasti saradnje.
Izvori Blumberga su potvrdili da Rusija nije uspela da postigne dogovor o očuvanju svojih baza u Siriji. Turska, koja je podržavala pobunjenike tokom nedavne revolucije, protivi se očuvanju ruskih vojnih položaja. Nova sirijska administracija se takođe seća da je Putin pomogao Asadu da izbegne gubitak rata koji je počeo nakon Arapskog proleća.
Nakon pada režima i promene vlasti u decembru, ruske aktivnosti u vazdušnoj bazi Hmejmim su značajno ograničene. Dva transportna broda su čekala nekoliko nedelja kako bi im bilo dozvoljeno da pristanu u Tartus radi uklanjanja vojne opreme. Ovo ukazuje na promenu dinamike u regionu i na to da Rusija više ne uživa isti nivo kontrole i uticaja kao ranije.
Pored toga, Sirija je raskinula ugovor sa kompanijom Strojtransgaz o ulaganjima u luku, koji je bio zaključen na 49 godina. Baza Tartus, koja je predstavljala jedini direktan izlaz Rusije na Mediteran i ključnu tačku za uticaj Kremlja na Bliskom istoku i u Africi, takođe je zakupljena na isti period. Ova situacija dodatno komplikuje ruske strateške interese u regionu i ukazuje na sve veće izazove sa kojima se suočava Moskva u nastojanju da zadrži svoj uticaj.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se Sirija suočava sa novim političkim realnostima i da je budućnost odnosa sa Rusijom neizvesna. Dok se nova sirijska administracija trudi da uspostavi sopstvene prioritete, Rusija će morati da se prilagodi ovim promenama kako bi zadržala svoj uticaj u zemlji. U tom smislu, uspeh ili neuspeh ruskih pregovora i strategija u Siriji može značajno uticati na širu geopolitičku sliku u regionu.
