Glumica Sloboda Mićalović je nedavno govorila o svom imenu i njegovom značaju. Iako je nekada smatrala da joj ime smeta, danas je ponosna na njega. Naime, dobila je ime po Slobodi Trajković, verenici Ive Lole Ribara, koja je postala simbol žrtvovanja i herojstva. Sloboda je istakla da je njen otac, Dragan Mićalović, bio inspirisan životnom pričom Slobode Trajković, te je odlučio da svoju ćerku nazove po njoj. Kroz svoje ime, Sloboda nastoji da očuva sećanje na Slobodu Trajković i prenese njenu priču na nove generacije.

U razgovoru je otkrila da joj je, kada je bila mlađa, bilo neprijatno zbog imena koje se razlikovalo od imena drugih. Sloboda Trajković je postala poznata po svojoj hrabrosti i ljubavi prema Ivi Loli Ribaru, revolucionaru koji je bio suočen s velikim opasnostima. Njena priča je tragična, jer je žrtvovala svoju porodicu kako bi zaštitila svog verenika, koji je znao da mu preti smrt. Postoji i pismo koje je Ivo napisao Slobodi, a koje je postalo simbol njihove ljubavi. U tom pismu Ivo izražava svoju veru u pobedu, ali nažalost, Sloboda je prva stradala.

Sloboda Mićalović je naglasila da kroz svoje ime nastoji da očuva sećanje na Slobodu Trajković i da je srećna što je njena priča i dalje prisutna. Istakla je da je nekoliko devojčica dobilo ime po njoj, što je dodatno potvrđuje da se sećanje na Slobodu Trajković prenosi na nove generacije. “Možda ta nepravda koja se desila Slobi Trajković, na neki način kroz mene živi, da za nju čuju neke naredne generacije,” izjavila je Sloboda.

Sloboda Trajković je rođena 1918. godine u Vrnjačkoj Banji, u vreme kada je završen Prvi svetski rat. Njeno ime simbolizuje trijumf slobode, a njen otac Svetolik je bio ugledni apotekar. Sloboda je imala brata Miroslava, koji je bio aktivan učesnik Narodno-oslobodilačke borbe. Tokom studija hemije u Beogradu, upoznala je Ivu Lolu Ribara, koji će postati ključna figura u njenom životu.

Kao što je istakla Sloboda Mićalović, početkom rata, Ivo je Slobodi napisao ljubavno pismo koje je, nažalost, donelo tragičan ishod. Pismo je ispunjeno ljubavlju i nadom da će se ponovo sastati. U njemu je Ivo govorio o svojoj posvećenosti borbi za slobodu i svojoj ljubavi prema Slobodi, izražavajući želju da nikada ne primi to pismo. Njihova sudbina je simbolizovala sudbinu mnogih mladih ljudi tog vremena, čije su ljubavi i snovi bili uništeni ratom.

Sloboda Mićalović uvek ističe koliko je važno da se priče poput Slobode Trajković prepričavaju i čuvaju. Kroz svoje ime, ona oseća obavezu da čuva sećanje na hrabrost i žrtvovanje koje su njihove prednice podnele. Na taj način, Sloboda Trajković živi kroz generacije koje dolaze, kao simbol borbe za slobodu i ljubav.

Ova priča nas podseća na značaj ličnih istorija i kako one oblikuju naš identitet. Ime Sloboda nosi sa sobom težinu i odgovornost, ali i ponos koji dolazi sa poznavanjem bogate istorije. Kroz nju, Sloboda Mićalović ne samo da čuva uspomenu na svoju imenjakinju, već i inspiriše mnoge da istražuju svoje korene i razumeju značaj borbe za slobodu.