SAD su na kraju 2024. godine zabeležile trgovinski deficit od čak 917 milijardi dolara, pri čemu Кina doprinosi sa 263 milijarde, Meksiko sa 179, a Evropska unija sa 161 milijardom dolara. Privatna potrošnja u Americi porasla je na 19,8 biliona dolara, dok se vrednost uvezene robe popela na 3,3 biliona dolara. U to se ubrajaju i proizvodi američkih kompanija poput Apla, čiji se ajfoni većinom sklapa u Kini. Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige, upozorava da bi nove carine mogle dodatno opteretiti uvoznike za 714 milijardi dolara, što će se neminovno odraziti na potrošače.
Kako Đurđev objašnjava, to će značiti da će cene proizvoda rasti, a inflacija će dobiti nov podsticaj. Ipak, ukupan efekat novih tarifnih mera verovatno neće premašiti 4% ukupne privatne potrošnje. Proizvodi poput ajfona, za koje nema realne alternative, najviše će poskupeti. S druge strane, u sektorima gde postoje domaći konkurenti, kao što su automobili, očekuje se pad uvoza i rast domaće proizvodnje.
Trgovinska politika bivšeg predsednika Donalda Trampa ima za cilj postizanje brzih i vidljivih rezultata do izbora 2026. godine. Iako je proces vraćanja fabrika u SAD dugotrajan i složen, Tramp se nada da će smanjenje trgovinskog deficita i pritisak na strane partnere da kupuju više američke robe omogućiti brze političke poene, kao i punjenje državne kase zahvaljujući uvoznim dažbinama.
Ova situacija može imati ozbiljne posledice i po globalnu ekonomiju. Zemlje koje zavise od američkog tržišta, poput Evrope, Meksika, Кine i Japana, mogle bi se suočiti sa stagnacijom ili padom izvoza, što bi moglo povući čitave ekonomije u recesiju. Đurđev naglašava da ni Кina ni Meksiko ne mogu lako preusmeriti svoju robu ka drugim tržištima, a domaća tržišta su previše mala da bi nadoknadila gubitke.
Uprkos svemu, ova situacija bi mogla privući još više svetskog kapitala prema SAD, koje se i dalje smatraju sigurnom lukom za investicije. Кina će biti ekonomski oslabljena, a tržišta jugoistočne Azije takođe će osetiti posledice američke tarifne politike. Cilj Vašingtona je jasan: oslabiti konkurenciju, posebno Peking, i ponovo učvrstiti američku dominaciju u globalnoj ekonomiji.
Šta to znači za Evropsku uniju? Unutar EU će se otvoriti pukotine, a neke članice će možda pokušati da samostalno traže aranžmane sa SAD, što bi moglo dodatno oslabiti zajednički front. Iako će Evropa ekonomski klonuti, ne očekuje se da će odustati od militarizacije. SAD, kao neto izvoznik energenata, videće priliku u održavanju ili podizanju cena nafte, dok će Rusija nastojati da iskoristi ovu situaciju.
Кina, s druge strane, neće lako odustati od američkog tržišta, ali se ni ne može potpuno okrenuti Rusiji, čije tržište jednostavno nije dovoljno veliko. Umesto toga, Кina će nastaviti da se takmiči sa Evropom za tržište, bez mogućnosti za pravi savez.
Trampova politika carina nije samo ekonomska strategija; to je takođe i spoljno-politički instrument koji se koristi za ostvarenje unutrašnjih političkih ciljeva. U svetlu ovih događaja, jasno je da će globalna ekonomija i dalje biti pod pritiskom, a posledice će se osećati širom sveta.
