Ova godina se pokazuje kao rekordna po uvozu krompira u Srbiju, sa posebnim naglaskom na uvoz iz Rusije i Belorusije. Stručnjaci ukazuju na to da su sušni uslovi u prošloj godini značajno uticali na domaću proizvodnju, koja nije mogla da zadovolji potrebu tržišta. Ratko Vukićević, predstavnik proizvođača krompira, ističe da je proizvodnja merkantilnog krompira u Srbiji dosegla alarmantno niske nivoe, dok su prognoze za budućnost još pesimističnije.
Jedan od glavnih problema sa kojim se suočava domaća proizvodnja je i nedostatak semena koje se najviše uvozi iz Holandije, Francuske i Belgije. Vukićević naglašava da ukoliko se ne reše sistemski problemi proizvodnje u Srbiji, biće potrebno svake godine uvoziti velike količine krompira. Do sada je uvoženo 32.288 tona krompira, a očekuje se da će do kraja sezone taj broj preći 40.000 tona, čime će se postaviti novi rekord.
Procene stručnjaka sugerišu da će Srbija ove godine potrošiti oko 10 miliona evra na uvezeni krompir. Najveći deo ovog uvoza dolazi iz Rusije i Belorusije, gde su prošlogodišnji prinosi bili izuzetno visoki, te su proizvođači primorani da izvoze višak kako bi izbegli gubitke. Trenutne cene koje uvoznici plaćaju za kilogram krompira kreću se između 10 i 15 centi, dok se na domaćem tržištu cena na veliko kreće od 50 do 80 dinara, a u maloprodaji čak prelazi 100 dinara.
Vukićević dalje objašnjava da je transport postao još jedan izazov. Prema rečima jednog od vlasnika transportne firme, nema dovoljno kamiona koji bi mogli da prevezu krompir iz Belorusije, koji je veoma tražen. Svaki kamion koji odlazi u Belorusiju vraća se natovaren krompirom, a nijedan se nije vratio prazan. Ova situacija dodatno komplikuje već tešku situaciju na tržištu.
U svetlu ovih informacija, jasno je da se srpska poljoprivreda suočava sa ozbiljnim izazovima. Pored klimatskih promena koje utiču na prinos, nedostatak kvaliteta semena i loša infrastruktura dodatno otežavaju situaciju proizvođača. Ukoliko se ne preduzmu hitne mere za poboljšanje domaće proizvodnje, Srbija će postati sve više zavisna od uvoza, što može imati dugoročne posledice na ekonomiju i bezbednost hrane.
U tom smislu, neophodno je da država i relevantne institucije pristupe rešavanju problema u poljoprivredi kroz različite strategije. To može uključivati subvencionisanje domaćih proizvođača, unapređenje infrastrukture za transport i skladištenje, kao i podsticanje investicija u istraživanje i razvoj novih sorti krompira koje su otpornije na klimatske promene.
Uprkos trenutnim poteškoćama, postoji potencijal za oporavak i jačanje domaće proizvodnje krompira. Srpski proizvođači imaju znanje i kapacitet, ali im je potrebna podrška i strategija koja će im omogućiti da se prilagode novim uslovima na tržištu. U suprotnom, očekuje nas sve veća zavisnost od inostranih izvora, što može dovesti do povećanja cena i smanjenja kvaliteta dostupnih proizvoda.
Sve u svemu, situacija sa krompirom u Srbiji je kompleksna i zahteva ozbiljno promišljanje i akciju svih aktera u lancu snabdevanja. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati stabilnost i održivost domaće proizvodnje hrane, što je ključno za budućnost srpskog agrara.
