U ponoć u Hrvatskoj je započela izborna tišina uoči drugog kruga predsedničkih izbora, koji će se održati u nedelju, 12. januara. Ovog puta, hrvatski birači, njih približno 3,8 miliona upisanih u birački spisak, suočavaju se s odlukom između aktuelnog predsednika Zorana Milanovića iz Socijaldemokratske partije (SDP) i Dragana Primorca, koga podržavaju vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), Domovinski pokret i nekoliko manjih stranaka.

Izborna tišina je period kada je zabranjeno bilo kakvo političko oglašavanje i promocija kandidata, kako bi se osiguralo da birači donesu odluku bez pritisaka ili uticaja. Biračka mesta će biti otvorena u nedelju u 7 sati ujutro, a zatvorena u 19 sati, kada se očekuje da će veliki broj građana iskoristiti svoje pravo glasa.

Ovaj drugi krug izbora dolazi nakon što nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu u prvom krugu, koji je održan pre dve nedelje. Milanović, koji se kandiduje za drugi mandat, uživa podršku levih stranaka i dela građana nezadovoljnih trenutnom vlašću. S druge strane, Primorac predstavlja desni spektar i dolazi iz stranke koja je na vlasti, što ga čini favorizovanim kandidatom među onima koji su zadovoljni trenutnom politikom HDZ-a.

Uoči predstojećih izbora, analitičari i politički komentatori naglašavaju značaj ovog trenutka za Hrvatsku, koja se suočava s brojnim izazovima, uključujući ekonomsku stabilnost, unutrašnju politiku i odnose sa susednim zemljama. Takođe, izbori se održavaju u trenutku kada se čini da su društvene tenzije u zemlji na visokom nivou, a pitanja kao što su migracije, zdravstvo i obrazovanje postaju sve važnija za birače.

Prema najnovijim anketama, razlika između Milanovića i Primorca je minimalna, što dodatno komplikuje situaciju i povećava pritisak na oba kandidata da mobilizuju svoje glasače. Milanović se oslanja na svoju politiku otvorenosti i socijalne pravde, dok Primorac pokušava da privuče birače porukama o stabilnosti i sigurnosti.

Očekuje se da će rezultati izbora imati dugoročne posledice po političku scenu u Hrvatskoj. Pobednik ovih izbora ne samo da će oblikovati unutrašnju politiku, već će imati i značajan uticaj na vanjsku politiku, posebno u kontekstu članstva Hrvatske u Evropskoj uniji i odnosa sa susednim državama u regionu.

S obzirom na to da se izbori približavaju, stranke su pojačale svoje aktivnosti na terenu, organizujući mitinge i sastanke kako bi motivisale svoje podržavaoce. Očekuje se da će izlaznost birača biti ključna, jer će veći broj onih koji glasaju značiti jaču podršku za pobedničkog kandidata.

Takođe, mediji su u poslednjim danima izveštavali o različitim incidentima i kontroverzama koje su se pojavile tokom kampanje, što dodatno komplikuje percepciju birača o kandidatima. Ovi faktori mogu imati značajan uticaj na konačne rezultate izbora.

U svakom slučaju, nedelja donosi ključni trenutak za Hrvatsku i njene građane. Bez obzira na to ko pobedi, jasno je da će novi predsednik morati da se suoči s nizom izazova koji čekaju na rešenje. Birači će imati priliku da svojim glasom oblikuju budućnost svoje zemlje i odaberu pravac kojim će Hrvatska krenuti u narednom mandatu.