Broj izgubljenih radnih dana zbog štrajkova u Nemačkoj udvostručio se prošle godine u odnosu na prethodnu godinu, pokazalo je istraživanje Instituta ekonomskih i društvenih nauka (VSI). Ukupan broj izgubljenih radnih dana popeo se na više od 1,5 miliona, a ovaj porast se uglavnom pripisuje krizi troškova života i inflaciji nakon pandemije i rata u Ukrajini.
Studija je identifikovala talas od preko 300 štrajkova u Nemačkoj prošle godine, što je znatno više u poređenju sa prethodnim godinama. Postoji i mogućnost da će broj štrajkova ove godine biti još veći, a to će zavisiti od ishoda sindikalnih pregovora u metalskoj i energetskoj industriji na jesen.
Među preduzećima i sektorima koji su bili pogođeni štrajkovima su železnice, transport, aerodromi i avio-kompanija „Lufthansa“, dok su istovremeno poljoprivrednici protestovali zbog problema sa budžetom. Ukupno je izgubljeno 1,52 miliona radnih dana prošle godine, što je najviše od 2015. godine i povećanje od 126 odsto u odnosu na nivo iz 2022. godine.
Prema istraživanju VSI, Belgija je zabeležila najviše izgubljenih radnih dana na 1.000 zaposlenih zbog štrajkova, sa prosečno 103 dana između 2013. i 2022. godine. Francuska i Finska su takođe visoko rangirane sa 92, odnosno 90 dana. Nemačka se nalazi na osmom mestu, iza Britanije, prema rezultatima studije.
Štrajkovi su postali sve češći u Nemačkoj zbog ekonomskih problema izazvanih pandemijom i ratom u Ukrajini, što je dovelo do socijalnih nemira i protesta među radnicima. Sindikalne organizacije su sve prisutnije u borbi za radnička prava i veće zarade, a budući ishod pregovora u metalskoj i energetskoj industriji mogao bi uticati na broj štrajkova ove godine.
Ukupan broj izgubljenih radnih dana zbog štrajkova u Nemačkoj je alarmantan i ukazuje na potrebu za efikasnijim rešavanjem socijalnih i ekonomskih problema. Sindikalne organizacije imaju ključnu ulogu u zaštiti radničkih prava i borbi za pravednije uslove rada, a očekuje se da će njihov uticaj biti još veći u budućnosti.
Ovaj trend štrajkova u Nemačkoj može imati šire posledice na ekonomiju i društvo, jer izgubljeni radni dani dovode do smanjenja proizvodnje, gubitka profita i nezadovoljstva među radnicima. Potrebno je pronalaziti održiva rešenja za socijalne probleme i osigurati fer uslove rada za sve zaposlene, kako bi se izbegli dalji radni sukobi i štrajkovi.
Na kraju, važno je da se vlada, poslodavci i sindikati udruže kako bi pronašli kompromisna rešenja i unapredili socijalni dijalog u cilju izbegavanja štrajkova i očuvanja stabilnosti na tržištu rada. Samo zajedničkim naporima mogu se rešiti gorući socijalni problemi i stvoriti povoljniji uslovi za sve radnike u Nemačkoj.
