LJUBLJANA – Broj novorođenih u 2023. godini u Sloveniji pao je ispod 17.000, što predstavlja najmanji broj u poslednjih 102 godine otkako se u toj zemlji prati natalitet. Ova informacija je objavljena od strane Statističkog zavoda Slovenije, koji je izneo podatke o stanju nataliteta u zemlji.
Prema podacima, u 2023. godini je rođeno ukupno 16.989 beba, od kojih su 8.677 dečaci, dok je 8.312 devojčica. Ovaj pad nataliteta izaziva zabrinutost među stručnjacima i vlastima, s obzirom na to da se Slovenija suočava sa sve većim problemima u vezi sa starenjem populacije i smanjenjem radne snage.
Statistički podaci takođe pokazuju da je na 1.000 stanovnika u Sloveniji rođeno osmoro dece, što je takođe najniža cifra od 1922. godine. Ovaj trend smanjenja broja novorođenih u zemlji može imati dugoročne posledice po društvo, ekonomiju i zdravstvo, jer smanjen broj mladih ljudi može dovesti do opadanja radne snage i povećanja socijalnih troškova.
Mnogi sociolozi i demografi smatraju da su uzroci ovog pada nataliteta višestruki. Prvi uzrok može biti ekonomska nestabilnost, koja dovodi do nesigurnosti među mladim parovima kada je u pitanju zasnivanje porodice. Takođe, promena u vrednostima i prioritetima mladih, koji se sve više fokusiraju na karijeru i lični razvoj, može uticati na odluku o roditeljstvu.
Osim toga, dostupnost obrazovanja i karijernih mogućnosti za žene takođe može igrati značajnu ulogu u ovom trendu. Mnoge žene odlažu osnivanje porodice kako bi se posvetile obrazovanju i izgradnji karijere, što može doprineti smanjenju broja novorođenih.
Vlasti su svesne ovog problema i razmatraju različite mere kako bi podstakle natalitet. Jedna od mogućih rešenja je povećanje finansijske podrške porodicama s decom, kao i poboljšanje uslova za roditeljstvo kroz različite programe, kao što su subvencije za vrtiće i druge oblike pomoći.
Takođe, važno je naglasiti da se Slovenija suočava i sa problemom emigracije, posebno među mladim ljudima koji traže bolje mogućnosti u inostranstvu. Ova migracija može dodatno pogoršati situaciju, jer se smanjuje broj potencijalnih roditelja u zemlji.
U svetlu ovih informacija, stručnjaci predlažu i edukaciju mladih o važnosti porodice i roditeljstva. Kroz obrazovne kampanje i programe, moguće je podstaknuti mlade da razmotre osnivanje porodice kao važan deo svog života. Takođe, podrška lokalnih zajednica može igrati ključnu ulogu u stvaranju povoljnijeg okruženja za podizanje dece.
U zaključku, Slovenija se suočava s izazovima koji se tiču nataliteta i populacione politike. S obzirom na to da je broj novorođenih pao na istorijski nizak nivo, važno je da se preduzmu konkretne mere kako bi se podstaklo rađanje i osiguralo da buduće generacije imaju priliku za rast i razvoj u stabilnom društvenom okruženju. Samo kroz zajedničke napore vlade, stručnjaka i društva u celini, Slovenija može da se suoči s ovim izazovima i obezbedi bolju budućnost za sve svoje građane.
