Skulptura Davida, remek-delo renesansnog umetnika Mikelanđela, isklesana je 1504. godine. Međutim, u današnjem dobu ova skulptura je postala predmet turističke eksploatacije na različite načine. Skulptura je bila prikazana na suvenirima u Firenci, kao što su magneti za frižider, što je dovelo do prvih tužbi.

Stručnjaci smatraju da je ovo ponižavajuće za remek-delo kao što je Mikelanđelov David. Kancelarija državnog tužioca u Firenci je pokrenula tužbe protiv onih koji zloupotrebljavaju ovo remek-delo, pozivajući se na italijanski kodeks kulturnog nasleđa koji štiti umetnička dela od komercijalizacije. Direktorka Galerije Akademije Sesil Holberg je jedna od glavnih braniteljki Davidove skulpture.

Tužbe su podnete protiv magazina GQ Italia jer su koristili Davidovo telo za montažu glave modela, kao i protiv luksuzne modne marke koja je lansirala torbe sa motivom Davidovih intimnih delova. Drugi muzeji su takođe pokrenuli slične postupke kako bi zaštitili svoja remek-dela.

Iako su sudske odluke dovelo u pitanje prava intelektualnog vlasništva i trajanje zaštite umetničkih dela, postavlja se pitanje da li institucije treba da budu arbitri ukusa i da li takve mere ograničavaju slobodu izražavanja. Advokat iz Njujorka Tomas C. Danziger postavlja filozofska pitanja o kulturnoj baštini i kontroli nad idejama u javnom domenu.

On je podsetio na seriju umetnika Endija Vorhola inspirisanu Leonardovom „Poslednjom večerom“ i postavio pitanje da li bi trebalo sprečiti umetnike poput Vorhola da stvaraju dela inspirisana već postojećim umetničkim delima.

U današnje vreme, očuvanje kulturne baštine i zaštita umetnosti od komercijalizacije postaju sve važniji izazovi. Važno je voditi računa o poštovanju umetnosti i umetnika, kao i o granicama slobode izražavanja i prava intelektualnog vlasništva. Svi treba da se trude da sačuvaju i poštuju remek-dela poput Mikelanđelovog Davida, kako bi ona ostala deo kulturne baštine bez komercijalizacije i zloupotrebe.