Zorica Panić, majka Milana i Kristine Panić, koje je u Duboni ubio masovni ubica Uroš Blažić, otvorila je dušu i kroz suze podelila svoju bol. U intervjuu je priznala da svakodnevno odlazi na groblje da poseti svoju decu, često više puta dnevno. „Budem prepodne, a onda mislim da to nije bilo dovoljno, pa odem i popodne,“ rekla je Zorica, naglašavajući koliko joj nedostaju.

Ona je ispričala kako je provodila poslednje trenutke sa svojom decom. Pre nego što su izašli da se vide sa prijateljima, svi su se okupili u njenoj sobi i igrali omiljenu igricu. „Pobedili su me i smejali smo se,“ prisetila se Zorica. Nažalost, kada su otišli napolje, nisu se više vratili. „Rekla sam im da me ne ostavljaju,“ dodala je, kroz suze.

Zorica je takođe podelila emotivnu priču o minđuši svoje pokojne ćerke. Nakon što je sanjala Kristinu, probudila se u strahu da su minđuše nestale. „I u tom snu ona meni kaže: ‘Mama, nema mojih minđuša!’“ ispričala je. Ova scena je bila toliko snažna da je Zorica sa suprugom krenula da traži minđuše po školskom dvorištu, ali su nažalost, njenoj deci to više nije bilo moguće.

Uroš Blažić, koji je odgovoran za ovaj strašni zločin, osuđen je na maksimalnu kaznu zatvora od 20 godina. Osuđen je za teško ubistvo, oružje, otmicu i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila. „Sud osuđuje Uroša Blažića na jedinstvenu kaznu zatvora od 20 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru,“ izjavila je sudija. Njegov rođak, Radiša Blažić, takođe je osuđen na 20 godina zatvora zbog nedozvoljenog držanja oružja i drugih krivičnih dela.

Ova tragedija je duboko pogodila Zoricu, koja ne može da prežali gubitak svoje dece. „Zauvek će mi faliti,“ rekla je, naglašavajući da su oni bili više od obične dece za nju, već i njeni prijatelji i saputnici kroz život. Njihov nedavni gubitak ostavio je neizbrisiv trag na nju i njen život.

Zorica Panić je simbol snažne majke koja se bori sa neizmernom tugom. Njena borba nije samo lična, već i borba za pravdu i sećanje na svoju decu. Ova tragedija nije samo priča o gubitku, već i podsećanje na to koliko je važno čuvati uspomene na voljene i boriti se za pravdu u svetu koji često ne razume bol gubitka.