Podgorica – Trgovinski deficit Crne Gore u martu 2025. godine iznosio je 313,9 miliona evra, što predstavlja porast u odnosu na februar, kada je deficit bio 271,3 miliona evra. Ovi podaci dolaze iz crnogorske Uprave za statistiku (Monstat), koja je objavila preliminarne informacije o spoljnoj trgovini.
U martu je crnogorski izvoz zabeležio porast od 24,3 odsto u poređenju sa istim mesecem prethodne godine, dostigavši vrednost od 53,2 miliona evra. S druge strane, uvoz je takođe porastao, i to za 11,6 odsto, što je rezultiralo iznosom od 367,2 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na postojanju trendova u spoljnoj trgovini, gde se može primetiti povećanje aktivnosti kako na strani izvoza, tako i na strani uvoza.
Vrednost spoljnotrgovinske robne razmene Crne Gore u prvom kvartalu 2025. godine porasla je za 6,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dosegnuvši ukupno 1,08 milijardi evra. Ovi rezultati ukazuju na rastuću ekonomsku aktivnost i potencijalne promene u strukturi trgovinskih odnosa Crne Gore.
Mnogi analitičari smatraju da je porast izvoza rezultat unapređenja kvaliteta domaćih proizvoda i širenja tržišta na koje se izvoze. Dok je uvoz u porastu, to može značiti da su domaći potrošači sve više orijentisani ka stranim proizvodima, ali i da se ekonomska aktivnost povećava, što dovodi do veće potražnje za raznim robama.
Pored toga, povećanje izvoza može se pripisati i boljoj marketinškoj strategiji domaćih proizvođača, koji su uspeli da osvoje nova tržišta i povećaju svoju konkurentnost na međunarodnoj sceni. Takođe, moguće je da su se neki sektori, kao što su turizam i industrija hrane, značajno oporavili nakon izazova koje je donela pandemija COVID-19.
Ipak, povećanje trgovinskog deficita može biti zabrinjavajuće, jer ukazuje na to da Crna Gora uvozi više nego što izvozi, što može dovesti do problema sa platnim bilansom i negativno uticati na ekonomsku stabilnost. U tom kontekstu, važno je da se u narednim mesecima posveti pažnja unapređenju domaće proizvodnje i smanjenju zavisnosti od uvoza.
Ekonomisti takođe ističu da je važno diversifikovati izvore uvoza kako bi se smanjila ranjivost na globalne ekonomske promene. Crna Gora bi mogla da istraži nove trgovinske partnere i razvije strategije koje će omogućiti jaču ekonomsku otpornost.
Takođe, u svetlu trenutnih globalnih ekonomskih izazova, kao što su inflacija i nestabilnost na tržištima, ključno je da Crna Gora razvije mehanizme za upravljanje rizicima u spoljnoj trgovini. Ovo može uključivati jačanje saradnje sa drugim zemljama u regionu, kao i sa Evropskom unijom, koja je važan trgovinski partner.
U narednom periodu, očekuje se da će se fokusirati na unapređenje infrastrukture, kao i na podršku domaćim proizvođačima kroz razne subvencije i olakšice. Ove mere bi mogle doprineti jačanju konkurentnosti crnogorske privrede i smanjenju trgovinskog deficita.
Sve u svemu, iako su podaci o trgovinskom deficitu zabrinjavajući, postoje i pozitivni signali u pogledu rasta izvoza i ukupnog povećanja spoljnotrgovinske razmene. Ključ za budući razvoj leži u sposobnosti Crne Gore da prepozna i iskoristi prilike, kao i da se suoči sa izazovima koji dolaze sa rastućim trgovinskim deficitom. S obzirom na trenutne globalne trendove i unutrašnje ekonomske prilike, Crna Gora ima potencijal da poboljša svoju ekonomsku situaciju i izgradi održiviji model rasta.
