Predsednik Donald Tramp najavio je uvođenje tarifa od 25% na uvoz iz Kanade i Meksika, koje bi stupile na snagu od subote. Iako je rekao da razmatra mogućnost uvođenja istih tarifa na naftu iz ovih zemalja, nije donio konačnu odluku. „Možda, a možda i ne“, izjavio je Tramp, dodajući da će konačna odluka zavisiti od pravednosti cena nafte koje ove dve zemlje naplaćuju.
Ove tarife su deo Trampove šire strategije koja se fokusira na borbu protiv ilegalne imigracije i šverca. Međutim, uvođenje tarifa na naftu bi značajno moglo uticati na njegove tvrdnje da će smanjiti inflaciju i troškove energije. Naime, troškovi povezani s tarifama vrlo lako mogu da se prenesu na potrošače, što bi moglo dovesti do povećanja cena goriva. Ovo pitanje je ključno za Trampovu kampanju, u kojoj je obećao da će prepoloviti troškove energije u roku od godinu dana.
Prema opsežnoj anketi AP VoutKast, 80% glasača je zabrinuto zbog cena goriva, a Tramp je osvojio poverenje gotovo 60% onih koji su izrazili zabrinutost oko cena na pumpama. U oktobru 2023. godine, Sjedinjene Američke Države su uvozile gotovo 4,6 miliona barela nafte dnevno iz Kanade, dok su iz Meksika uvozile 563.000 barela. U tom periodu, dnevna proizvodnja nafte u SAD iznosila je približno 13,5 miliona barela.
Metju Holms, izvršni potpredsednik Kanadske privredne komore, izjavio je da će Trampove tarife „prvo oporezovati Ameriku“, što bi dovelo do viših troškova života. „Ovo je gubitak“, rekao je Holms, dodajući da će nastaviti da radi sa partnerima kako bi pokazali Trampu i Amerikancima da ovakve mere čine život skupljim.
Tramp se, međutim, ne čini zabrinutim zbog mogućih negativnih posledica koje bi uvođenje tarifa moglo imati na američku ekonomiju. On je istakao da Sjedinjene Američke Države ne trebaju proizvode iz Kanade i Meksika, jer imaju dovoljno nafte i drveta da zadovolje svoje potrebe.
Pored toga, Tramp je najavio da će Kina naplatiti tarife na hemikalije koje se koriste za proizvodnju fentanila, uz dodatne tarife na proizvode iz Kine. Cene nafte su u trenutku kada je Tramp govorio iznosile oko 73 dolara po barelu, a cene su porasle u junu 2022. godine, kada su dostigle više od 120 dolara po barelu, što je doprinelo rastu inflacije koja je postigla maksimum u četiri decenije.
U međuvremenu, prosečna cena benzina u SAD-u iznosila je 3,12 dolara po galonu, što je otprilike na istom nivou kao pre godinu dana. Kasnije tokom dana, Tramp je zapretio novim tarifama zemljama koje traže alternativu američkom dolaru kao sredstvu globalne razmene, što je prethodno rekao u novembru u vezi sa zemljama članicama BRIKS-a.
Ruski predsednik Vladimir Putin sugerisao je da sankcije protiv Rusije podstiču nacije da razviju alternativu dolaru. Tramp je na društvenim mrežama objavio da će zemlje koje pokušaju stvoriti novu valutu BRIKS-a ili podržavati bilo koju drugu valutu koja bi mogla zameniti dolar, biti suočene sa tarifama od 100%.
U zaključku, Trampova odluka o tarifama na uvoz iz Kanade i Meksika može značajno uticati na američko tržište i potrošače. Dok Tramp teži smanjenju troškova energije, rizici povezani sa uvođenjem tarifa mogli bi da dovedu do suprotnog efekta, stvarajući dodatne izazove u njegovoj već komplikovanoj ekonomskom politici. Pitanje cena goriva ostaje ključno u kontekstu predstojećih izbora, gde je javno mišljenje o troškovima života od suštinskog značaja za Trampovu kampanju.
