Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, nedavno je upozorio na teške posledice koje srpska ekonomija trpi zbog globalnih previranja i unutrašnjih kriza uzrokovanih blokadama i protestima. U emisiji „Nije srpske ćutati“, Čadež je naglasio da se u trenutnim okolnostima često zaboravlja na osnovne ekonomske potrebe građana, kao što su primanja, školovanje dece, plaćanje kredita i održavanje biznisa.
Prema Čadežu, trenutna situacija u Srbiji karakteriše „besmislena polarizacija“, koja otežava dijalog među različitim društvenim i političkim grupama. Ova polarizacija stvara atmosferu nesigurnosti, u kojoj investitori i preduzetnici ne mogu da planiraju svoje poslovne aktivnosti. Čadež ističe da je neophodno stvoriti uslove za izvestnost i predvidivost, koji su ključni za funkcionisanje privrede.
U anketi koju je sprovela Privredna komora Srbije, u kojoj je učestvovalo 376 kompanija, pokazano je da polovina njih trpi probleme zbog aktuelnih blokada i protesta. Čak 70% kompanija izražava zabrinutost da će se situacija pogoršati, a mnoge planiraju otpuštanja radnika. Čadež naglašava da preduzetnici ne vide rešenja i ne znaju kako će se trenutna kriza završiti, što dodatno pogoršava situaciju.
Čadež je pozvao na potrebu za dogovorom i saradnjom kako bi privreda mogla da funkcioniše. On je postavio pitanje da li se možemo saglasiti da privreda treba da radi i da ljudi moraju imati mogućnost da zarađuju za život. Ukazuje na posledice koje nesigurnost i protesti imaju na svakodnevni život građana, kao što su smanjenje plata radnika u supermarketima ili pad prometa za vlasnike kafića i poljoprivrednike.
U ovoj situaciji, Čadež smatra da je od suštinske važnosti da se svi akteri u društvu, bez obzira na svoje političke stavove, fokusiraju na ekonomske posledice svojih dela. On poziva na odgovornost i razumevanje da blokade i štrajkovi mogu imati dalekosežne posledice na živote običnih ljudi. Na primer, radnica u supermarketu može se suočiti sa smanjenjem plate od 20% ili čak gubitkom posla zbog smanjenog prometa izazvanog protestima.
Čadež takođe ukazuje na to da je važno obezbediti stabilnost i predvidivost ne samo za poslovanje, već i za svakodnevni život građana. On poziva na zajednički pristup i dijalog kako bi se stvorili bolji uslovi za rad i razvoj privrede. U tom kontekstu, naglašava da je potrebno postići dogovor o prioritetima koji se tiču ekonomije, kako bi se izbegle dalje krize i nesigurnosti.
U svetlu ovih izazova, Čadež predlaže da se svi učesnici u društvenom životu, od političara do građana, zapitaju kako njihove odluke utiču na ekonomiju i kakve posledice mogu imati na svakodnevni život. Na kraju, on smatra da je važno pronaći zajednički jezik i raditi na stvaranju stabilnog poslovnog okruženja koje će omogućiti rast i razvoj srpske ekonomije.
Ovaj apel na jedinstvo i saradnju dolazi u trenutku kada je srpska ekonomija suočena sa ozbiljnim izazovima, a Čadež veruje da je još uvek moguće pronaći rešenja koja će dovesti do stabilnosti i prosperiteta. S obzirom na trenutnu situaciju, njegovi stavovi i preporuke mogli bi biti ključni za budućnost privrede Srbije.
