Tek što su đaci ponovo seli u školske klupe, pred njima su se našli inicijalni testovi koji se ne ocenjuju, ali koji daju uvid u to koliko su savladali gradivo iz prethodnog razreda. Generalno, iako testovi nisu obrađeni u svim mestima, dosadašnji rezultati pokazuju da je nivo znanja lošiji od ocena u đačkim knjižicama. Profesorica srpskog jezika Slađana Janjić iz Tehničke škole „Radoje Ljubičić“ u Užicu ističe da su učenici koji su pratili nastavu uživo postigli bolje rezultate, dok su oni koji su se obrazovali po kombinovanom modelu imali problema, osim onih sa dobrim radnim navikama.
U međuvremenu, u nekim opštinama srednjoškolci su prešli na onlajn nastavu, što dodatno komplikuje situaciju. Đaci nižih razreda osnovnih škola su bili pošteđeni ove promene, ali je njihovo vreme nastave smanjeno na 30 minuta, što se pokazalo kao nedovoljno za savladavanje osnovnog gradiva. Majka jedne učenice trećeg razreda iz Beograda prenosi da su deca zaboravila osnovne stvari, uključujući pisanje i tablicu množenja. Učiteljica se takođe žali na slab napredak u čitanju, naglašavajući da su deca došla do nivoa čitanja koji je karakterističan za kraj prvog razreda.
U OŠ „Đorđe Natošević“ u Novom Sadu, rezultati inicijalnih testova ukazuju na to da su đaci nižih razreda postigli bolje rezultate od svojih vršnjaka koji su pratili nastavu na daljinu. Direktor Nedeljko Đorđić primećuje da su deca koja su redovno išla u školu pokazala značajno veće znanje. Slični problemi sa čitanjem i matematikom primećeni su i u Subotici, gde učitelji navode da su deca razumevala pročitano, ali nisu čitala tečno.
U Srednjoj Tehničkoj školi u Subotici, profesorka istorije Jasmnina Marić primećuje da se po odgovorima učenika može prepoznati iz koje osnovne škole dolaze, ukazujući na velike razlike u znanju. Ona napominje da se odnos prema znanju urušava, a mnogi učenici se pitaju zašto bi učili istoriju. Nastavnici su svesni da učenici nisu uspeli da savladaju dobar deo gradiva, a profesorka iz Tehničke škole „Mileva Marić Anštajn“ u Novom Sadu ocenjuje da je godina uspešna do pola, naglašavajući da je teško očekivati da će deca nadoknaditi propušteno znanje.
Marina Jevtić, nastavnica engleskog jezika, smatra da lošiji rezultati na testovima nisu rezultat redukovane nastave, već opuštenosti i nezainteresovanosti učenika. Kada nastavnici najave test, često pitaju da li se on ocenjuje, a kada saznaju da ne, ne trude se dovoljno. Testovi su bili lakši nego prethodnih godina, uzimajući u obzir da su učenici učili od kuće. Učenici često uče samo pred kontrolne i pismene zadatke, a testovi pokazuju šta su učenici savladali.
Nakon inicijalnih testova, pojedini roditelji upadaju u paniku i misle da deci trebaju dodatni časovi, ali učiteljica smatra da im pre svega nedostaju radne navike. Idealno bi bilo da se vrate na problematične oblasti i ponovo ih uvežbaju. U engleskom jeziku, učenici su najbolje pokazali znanje u svakodnevnim izrazima, dok su zakazali na zadacima, što ukazuje na to da imaju više funkcionalnog nego praktičnog znanja.
U zaključku, trenutna situacija u obrazovanju ukazuje na to da su učenici suočeni sa značajnim izazovima u savladavanju gradiva, a nastavnici i roditelji se suočavaju s potrebom da se pronađu rešenja koja će omogućiti deci da povrate izgubljeno znanje i radne navike.
