Strahovanja roditelja i prosvetnih radnika da je prošla školska godina, uslovljena korona virusom, njihovu decu, odnosno učenike, dobrim delom uskratila znanja, su se obistinila.

Tek što su đaci ponovo seli u školske klupe, pred njima su se našli inicijalni testovi koji se ne ocenjuju, ali koji daju na uvid kako su savladali gradivo iz prethodnog razreda. Generalno, mada nisu u svim mestima testovi obrađeni, dosadašnji rezultati su takvi da je pokazani nivo znanja lošiji od ocena u đačkim knjižicama.

Suština bi mogla da se svede u zapažanje Slađane Janjić, profesorke srpskog jezika u Tehničkoj školi „Radoje Ljubičić“ iz Užica. – Učenici koji su prošle godine sve vreme nastavu pratili u školi, inicijalne testove su uradili dobro. Pokazalo se kod učenika koji su nastavu pratili po kombinovanom modelu da su test dobro uradili samo oni koji i inače imaju dobre radne navike i visoke ocene. Ostali su po sopstvenom zapažanju zaključili da je nastava uživo nezamenjiva – kaže ova profesorka. Model kombinovane i nastave od kuće poštedeo je đake nižih razreda osnovnih škola. Redovno su išli u školu, ali su im časovi trajali 30 minuta. Za neke, pokazalo se, prekratko da bi savladali osnovno.

Majka učenice trećeg razreda jedne beogradske osnovne škole prenosi reči učiteljice sa prvog roditeljskog sastanka: – Oni su sve zaboravili. Ne znaju više ni da pišu. Ne razlikuju ćirilicu od latinice i najčešće mešaju pisma dok pišu. Još gore je što su zaboravili i tablicu množenja, a radili smo cele prošle godine i mnogo složenije zadatke. Imam utisak da baš ništa nisu radili tokom leta – prepričava Beograđanka.

Opet, pokazali su inicijalni testovi u OŠ „Đorđe Natošević“ u Novom Sadu, bolje rezultate su ostvarili đaci nižih razreda nego viših, koji su pola nastave pratili u školi, a pola od kuće. Kako kaže direktor ove škole Nedeljko Đorđić, mnogo veće znanje su pokazali đaci nižih razreda koji su sve vreme išli u školu od njihovih vršnjaka čiji su roditelji odlučili da im deca prate nastavu na daljinu.

Problemi sa čitanjem uočeni su i Subotici. Jasmina Stevanović, učiteljica II-1 subotičke OŠ „Matko Vuković“ kaže da u inicijalnom testu nije primetila velike poteškoće. – Matematiku su lepo savladali, jer je prelaz preko desetice po novom gradivu prebačen u drugi razred. To nam je prva lekcija u drugom razredu i što se tog dela tiče gradivo je malo rasterećeno. Kada je srpski jezik u pitanju nisam zadovoljna čitanjem. Deca razumeju pročitano, ali ne čitaju tečno i nije na nivou na kome bi trebalo da bude za drugi razred.

Zadnji čas za pronalazak smeštaja: Stanovi za studente sve skuplji – otkrivamo kako da prođete što bolje i jeftinije. Ministarstvo prosvete odlučilo: Poznato da li će deca ove godine ići na ekskurzije

Desanka Šumonja, učiteljica III-3 iz OŠ „Matko Vuković“ iz Subotice, ističe da su učenici za uspeh potrebne kontinuiran rad i primećuje da su roditelji prezauzeti i nedovoljno vremena provode sa decom, na primer kada treba proveriti domaći zadatak.

Mirjana Stevanović, direktorka ove škole, primećuje da se dosta toga zaboravi i preko raspusta. – Kao i svake druge godine treba dosta toga obnoviti. Ali, nije samo znanje najveći izazov i insistiram na tome jer su bili pod posebnim režimom rada godinu dana, podeljeni u grupe. A sada ih ima više od 20 u odeljenju i treba ih bukvalno vratiti u radnu atmosferu. To je najveći problem – ukazuje ona.

U više srednjih škola u ovom gradu primećuju da mnogo đaka ima poteškoće i rupe u znanju sa gradivom koje su sticali u drugoj polovini šestog, sedmom i osmom razredu. Učenici prvih razreda srednjih škola, zaključak je, poznaju metodologiju, znaju pravila o izradi zadataka, ali čim se zadatak jezički usloži – gube se.

Jasmnina Marić, profesorka istorije u Srednjoj Tehničkoj školi u Subotici kaže da se po odgovorima dece može prepoznati koju osnovnu školu su pohađala. Ocenjuje da je odnos prema znanju problematičan i da se znanje mladih urušava. – Znanje im i nije bitno, verovatno se većina pita zašto bi i učili istoriju. Rupe u znanju su evidentne, profesor koji bude rekao da će to biti nadoknađeno, nije u pravu – direktna je istoričarka iz Subotice.

Marina Jevtić, nastavnica engleskog jezika u užičkoj OŠ „Dušan Jerković“, smatra da su testovi pokazali da deca uče kampanjski samo pred kontrolne i pismene zadatake. Dodaje da su testovi bili lakši od prethodnih jer se imalo u vidu da se dosta učilo od kuće. To samo govori, dodaje sagovornica, da đaci imaju više funkcionalnog nego teorijskog znanja.

Posle inicijalnih testova, pojedini roditelji upadnu u paniku i misle da njihovoj deci trebaju časovi. Marina Jetvić smatra da deci samo trebaju radne navike koje će se vratiti redovnim učenjem.