Studenti u blokadi ponovo su večeras organizovali proteste ispred zgrada medijskih kuća. Ovaj put su blokirali zgrade RTS-a u Takovskoj ulici i na Košutnjaku, kao i zgradu RTV-a u Novom Sadu. Oni tvrde da medijske kuće ne izveštavaju u interesu javnosti, što je bio jedan od glavnih motiva za njihovu akciju.

Na društvenim mrežama su obavestili javnost o blokadi, naglašavajući da će protest trajati dok se ne raspiše novi konkurs za Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ili dok se RTS ne ugasi. Ovakva izjava ukazuje na njihovu odlučnost da se bore za promene u sistemu izveštavanja i transparentnosti informacija.

Kod zgrade RTS-a u Takovskoj ulici, manja grupa studenata pravi buku koristeći pištaljke i vuvuzele, uzvikujući slogan „Pumpaj“, koji se može tumačiti kao poziv na akciju i borbu za svoja prava. U ovom trenutku, saobraćaj u Takovskoj ulici funkcioniše, što može biti znak da protest nije ometao svakodnevni život u toj oblasti, ali je svakako privukao pažnju prolaznika i medija.

U međuvremenu, kod studija RTS-a na Košutnjaku, takođe je blokirana zgrada, a studenti su najavili da će koristiti strategiju iznenadnih akcija, jer su prethodni najavljeni protesti, prema njihovim rečima, davali malo rezultata. Ova strategija može ukazivati na promenu taktike među studentima, koji žele da pojačaju pritisak na vlasti i medijske kuće.

Studenti su izjavili da će blokada trajati dok god budu mogli da izdrže, što govori o njihovoj odlučnosti i spremnosti na dugotrajnu borbu za ono što smatraju pravdom i istinom. Ova akcija nije prva takva, jer su studenti već 9. marta uveče blokirali zgrade RTS-a i RTV-a na 22 sata, a 29. marta su blokirali redakciju Informera. Ove akcije ukazuju na rastući nezadovoljstvo među mladima i jasno su signalizirale da su spremni da se bore za svoja prava i bolju budućnost.

U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kakve će posledice imati ovakvi protesti na medijsku scenu u Srbiji. Mnogi studenti veruju da je potrebno više transparentnosti i odgovornosti od strane medija, te da bi trebalo da se preispita način na koji se informacije plasiraju javnosti. U tom smislu, njihovi zahtevi za novim konkursima za REM i promene u radu RTS-a mogu biti prvi koraci ka uspostavljanju boljeg sistema izveštavanja koji će služiti interesima građana.

Protesti su takođe odraz šireg nezadovoljstva u društvu, gde mladi ljudi često osećaju da nisu dovoljno uključeni u procese donošenja odluka koja se tiču njihove budućnosti. Uloga medija u ovom kontekstu je ključna, jer oni imaju moć da oblikuju javno mnjenje i utiču na percepciju važnih pitanja. Stoga, zahtevi studenata za promenama u radu RTS-a i RTV-a imaju potencijal da otvore dijalog o tome kako mediji mogu bolje služiti građanima i izveštavati o pitanjima koja su od suštinske važnosti za društvo.

U narednim danima, biće zanimljivo pratiti kako će se situacija razvijati i da li će vlasti reagovati na zahtjeve studenata. Ovaj trenutak može biti prekretnica za medijski sektor u Srbiji, ali i za mlade ljude koji se bore za svoja prava i bolju budućnost. Uzbuđenje i energija na protestima jasno pokazuju da su studenti spremni da se bore za ono što smatraju ispravnim, a njihova akcija može inspirisati i druge grupe u društvu da se uključe u borbu za promene.