Stotine uzoraka sa živim virusima nestale su iz laboratorije u Australiji, što je izazvalo pokretanje istrage, preneo je Njuzvik. Ministar zdravlja Kvinslenda, Tim Nikols, saopštio je da je 323 uzorka, uključujući Hendra virus, lisavirus i hantavirus, nestalo još 2021. godine, što predstavlja „ozbiljno kršenje biosigurnosnih protokola.“

Ovaj incident otkriven je tek u avgustu 2023. godine. Među nestalim uzorcima bilo je skoro 100 epruveta sa Hendra virusom, koji je smrtonosan, dok su dve epruvete sadržale hantavirus, a preostalih 223 uzorka bili su lisavirus. Hendra virus prvi put je otkriven sredinom 1990-ih, nakon što je zabeleženo nekoliko slučajeva zaraze i uginuća konja u Australiji. Ljudi su se retko zaražavali, i to posredno preko konja, ali je stopa smrtnosti među zaraženima visoka.

Hendra virus ima stopu smrtnosti od 57% kod ljudi i ima razoran uticaj na zaražene, njihove porodice, kao i na veterinarsku i konjičku industriju u pogođenim oblastima. Ove podatke je izjavila profesor Raina Plovrajt sa Kornele univerziteta. Pored toga, hantavirus, prenet od glodara, može izazvati sindrom hantavirusne plućne bolesti (HPS), čija smrtnost iznosi oko 38%, dok lisavirus, sličan besnilu, takođe ima visoku stopu smrtnosti.

Prema profesoru virologije Ianu Džounsu sa Univerziteta u Redingu, ovi virusi su „ozbiljni zoonotski patogeni koji mogu biti smrtonosni za ljude, ali zahtevaju direktan kontakt kako bi došlo do zaraze, što ograničava rizik.“ Laboratorija nije uspela da utvrdi da li su virusi uništeni ili uklonjeni iz sigurnog skladišta.

Tim Nikols je na konferenciji za novinare izjavio da nema dokaza da su ovi uzorci ukradeni iz laboratorije, niti da je Hendra virus bio predmet pokušaja biološkog naoružanja. Nestanak uzoraka dogodio se nakon što je zamrzivač u kojem su bili skladišteni otkazao. Tokom njihovog premeštanja u drugi zamrzivač nije obavljena odgovarajuća dokumentacija, što je dovelo do gubitka evidencije.

Zvaničnici iz Kvinslenda ističu da nema dokaza o riziku za zajednicu, jer bi virusi van niskotemperaturnog okruženja brzo degradirali i postali neinfektivni. „Uzorci su verovatno uništeni u autoklavu, što je standardni laboratorijski protokol,“ izjavio je glavni zdravstveni službenik Kvinslenda, Džon Gerard.

I drugi stručnjaci, poput profesora Endrua Prestona sa Univerziteta u Batu, naglašavaju da virusi ne mogu dugo opstati izvan ultra-niskotemperaturnog skladišta, što dodatno smanjuje potencijalni rizik.

Istraga o ovom incidentu je u toku, a vlasti su najavile da će preduzeti sve potrebne mere kako bi se osigurala sigurnost građana i sprečilo ponavljanje sličnih situacija u budućnosti. S obzirom na ozbiljnost situacije, biće potrebno dodatno istražiti sve aspekte ovog incidenta, uključujući sve procedure vezane za skladištenje i transport opasnih uzoraka.

U kontekstu globalne borbe protiv zaraznih bolesti, ovakvi incidenti mogu izazvati zabrinutost i dovesti do preispitivanja postojećih mera biosigurnosti. Stručnjaci se slažu da je važno stalno unapređivati protokole zaštite i osigurati da laboratorije imaju adekvatne resurse i obuke kako bi se minimizirao rizik od sličnih incidenata. U međuvremenu, sve oči su uprte u vlasti Kvinslenda koje će morati da pruže objašnjenje i rešenja za ovu situaciju koja bi mogla imati dalekosežne posledice.