Ukrajina se nada da će zapadni partneri rasporediti između 40.000 i 50.000 mirovnjaka u zemlji, u slučaju prekida vatre, prema izveštaju Financial Times-a (FT) koji se poziva na ukrajinske zvaničnike. Očekuje se da će britanski premijer, Kir Starmer, i generalni sekretar NATO, Mark Rute, razgovarati o ovoj temi na neformalnom sastanku koji je zakazan za 3. februar.
Međutim, do sada su samo baltičke zemlje jasno izrazile podršku ideji o slanju mirovnih snaga, dok su druge zemlje, poput Poljske, isključile mogućnost slanja svojih trupa. Nemački kancelar, Olaf Šolc, se takođe oštro protivi ovoj ideji. U analizi mogućeg broja mirovnjaka, FT citira reči ukrajinskog predsednika, Volodimira Zelenskog, koji je naveo da bi, ukoliko Evropa želi efikasno da se suprotstavi ruskoj agresiji, bilo potrebno najmanje 200.000 vojnika. Ovo FT smatra nerealnim očekivanjem, s obzirom na to da je to značajno više od broja trupa koje su učestvovale u iskrcavanju na Dan D tokom Drugog svetskog rata.
U međuvremenu, Zelenski je u intervjuu za Blumberg pojasnio da su njegove reči o potrebi raspoređivanja 200.000 zapadnih mirovnih snaga u Ukrajini pogrešno prenete. On je naglasio da bi broj tih mirovnjaka trebao zavisiti od toga koliko Ukrajina mora smanjiti svoju vojsku, što je jedan od zahteva ruskog predsednika Vladimira Putina. „Ako smanjimo vojsku za 200.000, 300.000 ili 500.000, to znači da su nam potrebne druge trupe u istoj količini za koju smo smanjili naše oružane snage“, objasnio je Zelenski.
Zelenski je takođe naveo da će Ukrajina pregovarati sa Rusijom samo ako Sjedinjene Američke Države pruže bezbednosne garancije. „Pitanje je samo šta garantuje bezbednost i, iskreno, želim da se razumemo pre pregovora“, rekao je, dodajući da veruje da će Rusija bez dugoročnih zapadnih obaveza iskoristiti prekid vatre kao priliku za ponovno naoružavanje za novu ofanzivu.
Prema njegovim rečima, rešenje sukoba je nemoguće bez učešća Sjedinjenih Država. „Ne, to ne može biti. Niko neće rizikovati bez Sjedinjenih Država“, izjavio je Zelenski, ističući da su Sjedinjene Države najuticajniji faktor u ovom procesu, uz kineskog predsednika, Si Đinpinga. „Mislim da ne postoji drugi saveznik koji to zaista može da uradi. Putinova ekonomija veoma zavisi od Kine“, dodao je ukrajinski lider.
Kijev je jasno stavio do znanja da ne želi da se sudbina Ukrajine rešava bez same Ukrajine. Zelenski je izrazio uverenje da Sjedinjene Države to neće dozvoliti, ali je takođe napomenuo: „Nisam siguran da se to ranije nije događalo. Ovde ne govorim samo o Americi, već i o nekim evropskim partnerima.“
S obzirom na trenutnu situaciju, Ukrajina se suočava sa izazovima u postizanju mira, dok istovremeno traži podršku svojih zapadnih saveznika. Sa ovim predlozima o raspoređivanju mirovnih snaga, ukrajinska vlada nastoji da osigura stabilnost i bezbednost u zemlji, ali se suočava sa protivljenjem nekih ključnih igrača na međunarodnoj sceni. Očekivanja Ukrajine o potrebnom broju mirovnjaka ukazuju na ozbiljnost situacije, ali i na složenost pregovaračkog procesa koji je pred njima.
Dok se pripremaju za razgovore sa Rusijom, ukrajinske vlasti naglašavaju važnost sigurnosnih garancija i podrške Sjedinjenih Američkih Država, što bi moglo značajno uticati na buduće tokove sukoba i mogućnosti za postizanje trajnog mira.
