Srednjovekovne knjige, bogate istorijom i kulturom, sada su dostupne i na mobilnim telefonima zahvaljujući trudu stručnjaka iz Audiovizuelnog odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Ova institucija je do sada digitalizovala značajna dela kao što su Miroslavljevo jevanđelje, Pančićevi herbarijumi i različita stara izdanja, a trenutno radi na dodatnih 20 projekata. Cilj digitalizacije je očuvanje kulturnog nasleđa za buduće generacije, a proces obuhvata oko 3.500 starih i retkih knjiga koje su pod zaštitom.

Jedan od glavnih izazova u ovom procesu je kako napraviti savršen snimak knjige iz 14. veka bez fizičkog kontakta. To je pitanje na koje se u SANU odgovara već šest godina. Do sada su snimili oko dva miliona dokumenata, a digitalizacija se sprovodi s posebnom pažnjom kako bi se očuvala integritet starih knjiga. Aleksandar Kostić, upravnik Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju, ističe da im dolaze različiti projekti, uključujući privatne arhive poput porodičnog albuma Milana Rakića, kao i radove poznatih ličnosti.

Pre svakog snimanja, istražuje se i eksperimentiše sa tehnikama kako bi se osigurala pravilna obrada. Rukopisi, poput prvog Vukovog rečnika, zahtevaju posebnu pažnju zbog svoje istorijske vrednosti. Kostić opisuje kako je Vuk Karadžić tražio primerak sa velikim marginama, a kako oštećenja na koricama, poput rupe koju je napravio prst, pričaju priču o njegovom korišćenju.

Jedinstvena rešenja za digitalizaciju izuzetno starih knjiga ne postoje i svaka institucija koja se time bavi čuva svoje metode kao poslovnu tajnu. Proces digitalizacije zahteva pažljivo ispitivanje stanja knjige, uključujući povez, prethodne obrade i bilo kakva oštećenja. Ako se knjiga ne može otvoriti pod uglom većim od 120 stepeni, to predstavlja problem za snimanje. U SANU koriste specijalno dizajnirane nosače korica i pritiske od olova obložene pamukom, kako bi se izbegla dodatna oštećenja.

Branislav Vojnović iz Audiovizuelnog arhiva naglašava da se koriste i štapići od klirita koji omogućavaju precizno rukovanje stranama, kao i različite kutije koje pomažu saradnicima da stabilizuju ruke tokom snimanja. Trenutni izazov tima je digitalizacija slajdova akademskog slikara Ljube Popovića, čija kolekcija se izdvaja po bogatstvu boja i kvalitetu, što zahteva visoku preciznost i idealnu oštrinu.

Digitalizacija ovakvih umetničkih dela ne samo da čuva kulturu, već je i omogućava širem auditorijumu da je istražuje i razume. Uz pomoć naprednih tehnologija, stručnjaci iz SANU čine da ova dela postanu dostupna svima, a istovremeno čuvaju njihovu suštinu i istorijsku vrednost.

Ova inicijativa je od izuzetnog značaja, ne samo za srpsku kulturu, već i za globalno nasleđe, jer omogućava da se bogata tradicija i znanje prenesu na buduće generacije. Digitalizacija predstavlja most između prošlosti i budućnosti, omogućavajući pristup informacijama i umetničkim delima koja bi inače mogla biti izgubljena. U ovom svetu brzih promena i tehnološkog napretka, očuvanje kulturnog nasleđa postaje još važnije, a stručnjaci iz SANU su na čelu ovog značajnog pokreta.