Jelena Žigon, rođena kao Jelena Jovanović 3. novembra 1933. godine u Beogradu, ostavila je dubok trag u svetu umetnosti i kulture. Njena karijera obeležena je značajnim ulogama u filmovima i televizijskim serijama, a njeno nasleđe i danas živi kroz radove koje je ostavila iza sebe. Deda joj je bio Mitar Martinović, istaknuta ličnost, predsednik vlade Kraljevine Crne Gore i divizijski general Jugoslovenske vojske, što je dodatno oblikovalo njen život i karijeru.
Jelena je svoju glumačku karijeru započela veoma rano. Prva uloga bila je u filmu „Opštinsko dete“ iz 1950. godine, a ubrzo nakon toga usledili su i drugi značajni filmovi kao što su „Obračun“, „Jutro“ i „Prvi građanin male varoši“. Međutim, publika je najbolje poznaje po ulozi Jelene Todorović u popularnoj seriji „Žikina dinastija“, koja je postala klasik srpske televizije.
Iako je gluma bila njen glavni poziv, malo je poznato da je Jelena kratko bila i manekenka. Sa samo 16 godina, upisala je školu za glumu, ali je njena lepota često bila upoređivana sa slavnom Sofijom Loren. Njen privatni život takođe je bio zanimljiv, jer je suprug Stevo Žigon bio glumac s kojim je delila ljubav i strast prema umetnosti. Njihov susret dogodio se kada je imala 17 godina, a ubrzo nakon toga započela je manekensku karijeru, koja je trajala dok je Stevo bio na vojnoj obuci.
Jelena je provela godinu dana u Parizu, gde se bavila manekenstvom, ali se ubrzo vratila u Beograd zbog ljubavi prema Stevu. Tokom svoje karijere, putovala je širom sveta, pa čak i snimala u Australiji, učestvujući na brojnim festivalima. Njena strast za putovanjima i umetnošću ostavila je neizbrisiv trag u njenom životu.
Stevo Žigon je često govorio o svom braku s Jelenom, opisujući ga kao inspirativan i ispunjavajući. U jednom od svojih intervjua, rekao je: „Brak sa Jelenom bio je moja najveća sreća.“ Njihova ljubav je bila snažna, a zajedno su dobili dvoje dece – ćerku Ivanu, koja je postala glumica, i sina Nikolu, koji se bavi slikarstvom. Jelena je s Ivanom osnovala ansambl Kosovski božuri 2004. godine, čime je nastavila da doprinosi kulturnoj sceni Srbije.
Tokom svoje karijere, Jelena je dramatizovala poeziju poznatih autora kao što su Dušan Kostić, Desanka Maksimović i Dragan Kolundžija. Njene scensko-muzičke poeme, poput one o Simonidi, izvodile su se u Narodnom pozorištu u Beogradu, čime je dodatno obogatila kulturnu ponudu svog vremena.
Nažalost, životni putevi Jelene i Steva razdvojili su se smrću. Stevo Žigon preminuo je 28. decembra 2005. godine, dok je Jelena napustila ovaj svet 10. aprila 2018. godine. Njihova ljubav, međutim, ostaje večna, a Jelena je sahranjena na Novom groblju u Beogradu, gde su mnogi došli da odaju počast njenom doprinosu umetnosti i kulturi.
Jelena Žigon ostavila je za sobom ne samo bogatu karijeru, već i snažan uticaj na generacije glumaca i umetnika. Njena posvećenost umetnosti, ljubav prema porodici i strast prema životu čine je nezaboravnom ličnošću srpske kulture. Danas, kada se navršava sedam godina od njene smrti, sećamo se njene lepote, talenta i strasti koja je obeležila njen život i rad.
