Ljuba Moljac, pravo ime Miodrag Andrić, preminuo je 22. januara 1989. godine tokom kabaretske predstave „Tri nosketara“. U trenutku kada mu je pozlilo na sceni, publika je pomislila da je to još jedan njegov štos, s obzirom na to da je bio poznat po svojim komičnim performansima. Njegov dugogodišnji rad i stil komedije ostavili su neizbrisiv trag u srpskoj kulturi.
Rođen je 1943. godine u Kragujevcu, a odrastao je na Čuburi u Beogradu. Ljuba je bio stalni član Ateljea 212, pozorišta koje je postalo poznato po inovativnim i provokativnim predstavama. Njegov stil komedije često je bio upoređivan sa Basterom Kitonom, jer se u najsmešnijim situacijama nije smejao, što je dodatno doprinosilo njegovom jedinstvenom nastupu. Neki su ga čak poredili i sa američkim komičarem Lenijem Brusom.
Ljuba Moljac je bio poznat po svom humoru, često se šaleći na svoj račun. Jedna od njegovih najpoznatijih rečenica bila je: „Ovde leži Ljuba Čuburac, umro na vreme, boli ga… uvo“, koja i dalje izaziva osmeh kod mnogih. Tokom svoje karijere, pojavio se u oko 50 filmskih naslova, ali je jedinu glavnu ulogu imao u pozorišnom komadu koji ga je učinio prepoznatljivim.
Ova monodrama, koju je izvodio po tekstu Dragana Aleksića, govorila je o lažnom fudbaleru Ljubi Moljcu, patološkom lažovu. Interesantno je da na početku svoje karijere nije imao komične uloge. Prvi put se u filmu pojavio u satiričnoj drami „Inspektor“ 1965. godine, dok je igrao i u značajnom ostvarenju Živojina Pavlovića „Kad budem mrtav i beo“.
U tom filmu glumio je Ibru, mrzovoljnog radnika koji provocira drugog lika da peva „Marš na Drinu“. Ljuba je takođe imao značajnu ulogu u remek-delu Dušana Makavejeva „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ iz 1967. godine. Njegova sposobnost da prenese emocije i humor kroz svoj nastup bila je jedinstvena.
Ljuba Moljac je bio jedan od prvih „stendap“ komičara u Srbiji. Njegovi komični solo nastupi, inspirisani američkim stendap umetnicima, postali su prepoznatljivi i popularni među publikom. Njegov stil i pristup komediji uticali su na mnoge buduće generacije komičara u regionu.
Osim toga, Ljuba je bio strastveni ljubitelj sporta, posebno atletike. Njegova supruga i on često su provodili vreme igrajući jamba, pokazujući svoju ljubav prema igri i zabavi. Ljuba je bio duboko posvećen glumi i verovao je da je rad ključ uspeha. Njegova izjava: „Strašno volim vredne ljude. Talenat je jedno, ali rad je najvažniji“, oslikava njegovu filozofiju života.
Nažalost, Ljuba Moljac je preminuo na sceni, što je simbolično i u skladu sa njegovim životom posvećenim umetnosti. Njegova poslednja predstava ostala je urezana u sećanju njegovih obožavalaca, a njegovo nasleđe živi kroz radove koje je ostavio iza sebe. Ljuba je bio umetnik koji nije samo zabavljao već je i inspirisao mnoge da slede svoje snove i strasti.
U sećanju na Ljubu Moljca, mnogi će ga pamtiti kao jednog od najvažnijih komičara u srpskoj kulturi, koji je kroz svoj humor i umetnost dodao posebnu vrednost životima mnogih. Njegova sposobnost da se poveže sa publikom, čak i u najtežim trenucima, učinila ga je istinskom legendom.
