Ružica Sokić, jedna od najomiljenijih srpskih glumica, rođena je 14. decembra 1934. godine u Beogradu. Njena karijera obeležena je brojnim ulogama i anegdotama koje su je učinile legendom domaće scene. Poznata je po svojoj snažnoj ličnosti i talentu, a njene reči da su pisci savest čovečanstva, dok su glumci njegovo ogledalo, oslikavaju njen pogled na umetnost i život.

Ružica je tokom svoje karijere često nailazila na prepreke, a jedna od najpoznatijih anegdota vezana je za njen sukob sa Josipom Brozom Titom. Naime, Tito je bio „revoltiran“ njenom buntovnošću, što je ona kasnije komentarisala s osmehom, verujući da se to dogodilo nakon što je izrazila nezadovoljstvo zbog uskraćivanja uloge u filmu „Sutjeska“. Legenda kaže da joj je uloga oduzeta jer nije bila „adekvatno“ lepa, što je dodatno osvetlilo njenu borbu protiv stereotipa u filmskoj industriji.

Njen suprug, Miroslav Lukić, bio je njen najveći oslonac i kritičar. On je često pokušavao da joj pomogne da prevaziđe nesigurnosti, čak joj je jednom zalepio izreku „Skromnost, to je smrt za karijeru“ na ogledalo. Ružica je bila prva žena u svojoj generaciji koja je opsovala na sceni, čime je izazvala skandal, ali nije želela da se uklopi u boemski život koji se često povezuje sa glumcima. Umesto toga, volela je skijanje i muziku.

Ružica Sokić ostavila je značajan legat. Na inicijativu njene prijateljice, novinarke Stevanke Češljarov, otvoren je legat „Ružice Sokić“, u kojem se čuva nameštaj iz njenog stana, biblioteka sa potpisanim knjigama njenih prijatelja, kao i njene omiljene cipele. Tokom svoje karijere, Sokić je glumila u oko 40 filmova, a prva uloga u „Gorkom delu reke“ donela joj je Srebrnu arenu na festivalu u Puli. Dobitnica je mnogih prestižnih nagrada, uključujući „Dobričin prsten“ i „Žanko Stokić“.

Iako je bila izvanredna glumica, u poslednjim godinama života posvetila se pisanju. Njena knjiga „Moja gluma“ dobila je pozitivne kritike, a Vesna Krčmar je napisala da je Ružica posedovala dar otkrivanja najskrovitijih delova ljudske duše. Njene uspomene predstavljaju priču o epohi, od vremena siromaštva i preživljavanja tokom II svetskog rata do godina uspeha i uspona Ateljea 212.

Ružica Sokić preminula je na Svetog Nikolu 2013. godine. Jedna od njenih poslednjih želja bila je da ne bude zaboravljena, a njen uticaj na srpsku kulturu i umetnost i dalje živi. Njene maestralne uloge u filmovima poput „Žuta“, „Kad budem mrtav i beo“, „Užička republika“ i „Tesna koža“ zauvek će ostati u sećanju publike. Ulice u Beogradu, Kraljevu, Mladenovcu i Obrenovcu nose njeno ime, a dobila je i svoju poštansku marku, čime je obeležena njena nezaboravna uloga u srpskoj kinematografiji.

Ružica Sokić je ostavila neizbrisiv trag u srcima ljudi koji su je voleli i poštovali, a njena umetnost će se prenositi sa generacije na generaciju. Njena snaga, hrabrost i talent učinili su je pravom ikonom srpske kulture.