Masovno ubistvo koje se dogodilo 3. maja 2023. godine u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru postalo je jedan od najstrašnijih događaja u istoriji školskih zločina. Tada 13-godišnji učenik, naoružan pištoljima iz očevog sefa i sa rancem punim Molotovljevih koktela, ubio je deset osoba, među kojima su devet učenika i jedan radnik obezbeđenja, dok je šest osoba, uključujući pet učenika i nastavnicu, ranjeno. Ovaj tragični incident ostavio je dubok ožiljak na društvu i podigao mnoge pitanja o bezbednosti u školama, mentalnom zdravlju dece i odgovornosti roditelja.

Masakr u „Ribnikaru“ ušao je u anale svetske kriminalistike i nalazi se na 51. mestu po broju žrtava na globalnoj listi najvećih školskih masakra. U slučaju da se isključe zločini koje su počinile državne institucije ili terorističke organizacije, ovaj događaj bi zauzeo 25. mesto. Iako su Sjedinjene Američke Države poznate po visokom broju školskih pucnjava, interesantno je da nijedna od prvih 15 najvećih školskih masakra nije zabeležena na severnoameričkom kontinentu.

U svetlu ovog događaja, mnogi su se zapitali šta je moglo dovesti do ovako tragičnog ishoda. Istraživanja su pokazala da su mnogi od najpoznatijih počinilaca masovnih ubistava imali istoriju mentalnih problema, ali je često nedostajala pravovremena intervencija i podrška. U slučaju dečaka iz „Ribnikara“, on je smešten u Kliniku za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu, dok su njegovi roditelji, Miljana i Vladimir Kecmanović, suočeni sa pravnim posledicama zbog stravičnog dela koje je njihov sin počinio.

Porodice žrtava su u dubokom bolu, a društvo se suočava s pitanjima o tome kako sprečiti slične tragedije u budućnosti. U tom kontekstu, mnogi su pozvali na promene u zakonodavstvu o oružju, kao i na jačanje programa mentalnog zdravlja za decu i mlade. Učenje iz prošlosti i prevencija ovakvih događaja postali su prioritet za zajednicu.

S obzirom na sve veći broj masovnih ubistava u školama širom sveta, ovaj incident iz „Ribnikara“ postavlja ozbiljna pitanja o sigurnosti u obrazovnim institucijama. Mnogi se nadaju da će društvo pronaći načine da zaštiti decu i spreči ovakve tragedije, kako bi se obezbedila bezbedna okruženja za učenje i razvoj. U međuvremenu, imena žrtava će zauvek ostati u sećanju, a njihova porodica će nastaviti da se bori za pravdu i promene koje će sprečiti da se ovakav užas ponovi.