Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je učestvovao u podkastu sina bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, Donalda Trampa Mlađeg, koji je emitovan na platformi Rambl. U ovom razgovoru, Tramp Mlađi je izneo svoje viđenje situacije u Srbiji, osvrnuvši se na NATO bombardovanje iz 1999. godine, koje je nazvao „distrakcijom“ od skandala Monike Levinski i Bila Klintona. On je istakao da demonstranti u Srbiji imaju slične ciljeve kao levičari u Americi i da su svi povezani istom „propagandnom mašinom“, ukazujući na moguću umešanost američkih agencija.
Tramp Mlađi je, posle posete Srbiji, izjavio da je to iskustvo bilo „oči otvarajuće“ i da je Srbija u borbi za suverenost i zaštitu svojih granica. Takođe je pohvalio Srbiju zbog prihvatanja slobodnog tržišta i vrednosti MAGA pokreta, ističući važnost zajedničkog nacionalnog identiteta.
U svom izlaganju, Vučić je naglasio da je Srbija na „evropskom putu“ iako nije članica EU, podsećajući na činjenicu da je prošle godine bila druga najbrža rastuća ekonomija u Evropi, a ove godine se nada da će biti prva. On je istakao da je Srbija postigla značajan ekonomski razvoj, što je uticalo na životni standard građana.
Predsednik je ukazao na ulaganja u infrastrukturu i privlačenje stranih investicija kao ključne aspekte razvoja zemlje. On je takođe naglasio nezavisan i suveren pristup Srbije međunarodnim političkim događajima, što ga razlikuje od mnogih zemalja u EU.
U vezi sa protestima koji se dešavaju u zemlji, Tramp Mlađi je uporedio tragediju u Novom Sadu sa upadom u Kapitol u SAD, sugerišući da su događaji u Srbiji predstavljeni na način koji može dovesti do potencijalne revolucije. Vučić se složio sa ovom izjavom, ističući da se nesreće dešavaju širom sveta i da je situacija u Novom Sadu zloupotrebljena.
Predsednik se osvrnuo na to da je tužilaštvo podiglo optužnice protiv odgovornih i da su ispunjeni zahtevi studenata. On je istakao da veruje da se radi o obojenoj revoluciji i da Srbija ima potencijal da prevaziđe ovu situaciju uspešno.
On je naveo tri razloga zbog kojih se Srbija suočava sa destabilizacijom: uspeh u ekonomiji u odnosu na druge zemlje u regionu, nezavisnu politiku podrške Ukrajini bez uvođenja sankcija Rusiji, kao i neslaganje sa političkim pritiscima iz inostranstva. Vučić je naglasio da Srbija ne želi da bude poslušna kao druge evropske zemlje i da se oseća sposobnom da se bori protiv tih pritisaka.
Takođe je istakao da je volja naroda na njegovoj strani, jer oni žele mir i stabilnost, te da se o svojoj budućnosti žele odlučivati na izborima. On je ukazao na sličnosti između Srbije i SAD, naglašavajući da su nevladine organizacije u Srbiji finansirane od strane američkih agencija i da su se uvek svrstavale na anarholiberalnu stranu tokom političkih kriza.
Vučić je kritikovao mešanje stranih nevladinih organizacija u unutrašnje poslove Srbije, tvrdeći da su one koristile novac za podršku protiv državnih medija. On je postavio pitanje šta je dobro za američke građane u ovakvim situacijama i obećao da će država završiti svoj posao, što će mnoge iznenaditi.
Na kraju je napomenuo da je uvek podsećao Evropljane na prekršaje međunarodnog prava tokom bombardovanja 1999. godine, ističući licemerstvo u njihovom pristupu teritorijalnom integritetu kada se to poklapa sa njihovim interesima. Vučić je završio izlaganje ukazujući na to da postoje samo dva pola u društvu, naglašavajući tradicionalne vrednosti i stavove koje zastupa.
