Hrvatska narodna banka (HNB) je nedavno revidirala svoje makroekonomske projekcije, blago povećavši prognozu rasta inflacije za 2025. godinu i smanjivši procenu rasta realnog BDP-a. Ova korekcija dolazi kao rezultat analize trenutnog ekonomskog stanja i očekivanja za budućnost. Prema najnovijim projekcijama, inflacija bi mogla iznositi 3,7 posto, dok se očekuje da će privredni rast iznositi 3,2 posto. U poređenju sa projekcijama iz decembra prošle godine, ovo predstavlja povećanje inflacije i smanjenje rasta realnog BDP-a za 0,2 postotna boda.
HNB ističe da je prethodna godina bila karakterisana bržim rastom realnog BDP-a, koji je dostigao 3,8 posto, ali se u 2025. i 2026. godini može očekivati usporavanje rasta na oko 3 posto. Domaća potražnja će i dalje podržavati rast, ali sa manjim doprinosom nego u 2024. godini. U prvom kvartalu 2025. godine, očekuje se stagnacija privredne aktivnosti zbog slabljenja lične potrošnje, koje je delimično uzrokovano bojkotskim akcijama maloprodajnih lanaca tokom januara i februara.
Iako se predviđa da će lična potrošnja ponovo ojačati tokom godine, HNB upozorava da će trenutni rast verovatno biti slabiji nego u 2024. godini zbog očekivanog usporavanja rasta realnog raspoloživog dohotka domaćinstava. U vezi sa investicijama, očekuje se usporavanje rasta nakon tri godine dvocifrenih stopa, ali će one i dalje ostati solidne zahvaljujući jačanju doprinosa fondova EU i poboljšanju finansijskih uslova.
Spoljašnja potražnja će se takođe jačati, iako slabije nego što se ranije predviđalo, što će doprineti oporavku izvoza. Međutim, rast izvoza usluga će biti ograničen zbog visoke konkurentnosti cena, posebno u turističkom sektoru. Povećanje uvoza može se usporiti usled smanjenja domaće potražnje, a doprinos neto inostrane potražnje će verovatno ostati negativan.
HNB ukazuje na to da su rizici vezani uz rast realnog BDP-a blago negativni, pretežno zbog geopolitičkih napetosti. S druge strane, povećanje vojnih rashoda u EU može pozitivno uticati na privredni rast. Povećanje prognoze rasta inflacije za 2025. godinu za 0,2 postotna boda, kao i povećanje za 0,1 postotni bod u 2026. godini, rezultat su viših očekivanih cena energije i osnovne inflacije. Inflacija cena hrane mogla bi biti nešto niža nego što je ranije predviđeno.
HNB očekuje da će inflacija postepeno usporavati kroz projekcijski horizont. Usporavanje osnovne inflacije, koje će biti pod uticajem restriktivne monetarne politike i slabljenja potražnje, moglo bi doprineti smanjenju prosečne godišnje inflacije na 3,2 posto u 2025. godini, nasuprot 4,8 posto u 2024. godini. Inflacija cena energije bi mogla značajno da poraste, pretežno zbog administrativnog povećanja cena energije koje se desilo krajem prošle godine i početkom ove godine.
U međuvremenu, Evropska komisija je najavila uvođenje carina na američku robu u vrednosti od 26 milijardi evra, što je odgovor na američke carine na uvoz čelika i aluminijuma iz EU. Ove mere obuhvataju aktiviranje suspendovanih carina na proizvode poput burbon viskija, kao i nove carine na šminku i eterična ulja.
U svetlu ovih ekonomskih predviđanja, HNB će nastaviti da prati ekonomske kretanja i prilagođava svoje politike kako bi obezbedila stabilnost i rast hrvatske ekonomije. Ova predviđanja ukazuju na složenost ekonomskih uslova, gde će unutrašnji i spoljašnji faktori igrati značajnu ulogu u oblikovanju budućnosti hrvatske privrede.
