U aprilu 2023. godine, Kina je uvela nova ograničenja na izvoz sedam retkih zemnih metala i magneta, koji su od ključnog značaja za proizvodnju električnih vozila, vetroelektrana i borbenih aviona. Ova odluka je doneta kao odgovor na carine od 145% koje je uveo bivši američki predsednik Donald Tramp. Prema izvorima iz auto-industrije, kompanije koje se bave proizvodnjom automobila imaju zalihe magneta koje bi mogle da potraju još samo tri do šest meseci. Ova situacija dovodi do hitne potrebe za novim nabavkama i alternativnim izvorima kako bi se izbegli ozbiljni problemi u proizvodnji.
Jan Gize, trgovac metalima iz frankfurtske kompanije Tradium, upozorio je da su proizvođači automobila zatečeni nespremni. On je naglasio da bi, ukoliko magneti ne stignu u EU ili Japan u predviđenom roku, mogli nastati ozbiljni problemi u lancu snabdevanja auto-industrije. Ova ograničenja će posebno pogoditi kompanije poput Tesle, ali i druge proizvođače automobila. Visoki zvaničnik iz auto-industrije je ocenio ozbiljnost ovih kontrola sa ocenom „7 ili 8 od 10“, ukazujući na to da je reč o obliku odmazde kineske vlade.
Retki zemni metali su široko rasprostranjeni u Zemljinoj kori, ali ih je teško i skupo prerađivati na ekološki prihvatljiv način. Kina gotovo u potpunosti kontroliše preradu teških retkih elemenata. Laki retki metali, kao što su neodimijum i prazeodimijum, koji se koriste u većim količinama za proizvodnju magneta, za sada nisu obuhvaćeni zabranom, što daje Kini mogućnost da dodatno pojača pritisak ako trgovinski rat eskalira.
Prema novim pravilima, kineski izvoznici moraju dobiti dozvolu za svaku pošiljku zemnih metala u inostranstvo, dok je izvoz u Sjedinjene Američke Države strogo zabranjen. Iako su ograničenja uvedena 2. aprila, njihovo sprovođenje nije dosledno. Neki kineski izvoznici su već proglasili višu silu za pošiljke namenjene inostranstvu, što dodatno otežava tržište.
Japan i Australija pokušavaju da smanje kinesku dominaciju nad teškim zemnim metalima. Australijska kompanija Lynas planira da proširi svoj pogon u Maleziji i počne preradu disprozijuma i terbijuma do sredine 2025. godine. Japanski zvaničnici ističu da zalihe teških retkih zemnih metala nisu dovoljne da se izbegnu potencijalni problemi u lanku snabdevanja auto-industrije. Ključno pitanje ostaje da li će biti moguće izgraditi alternativni lanac snabdevanja na vreme.
Kina je sa eksploatacijom retkih minerala počela još 1950-ih, ali je pravi uspon doživela krajem 1970-ih, kada je kombinovala jeftinu radnu snagu, slabe ekološke standarde i strane tehnologije. Mnoge tehnologije koje je koristila razvijene su u SAD-u, Japanu ili Evropi, a Kinezi su ih usvojili i vremenom unapredili. Peking je shvatio stratešku važnost ovih metala, a bivši lider Deng Sjaoping je još 1992. godine proročki izjavio: „Bliski istok ima naftu, Kina ima retke minerale.“
Danas, Kina kontroliše skoro čitav lanac, od rudnika do gotovih proizvoda. Prema podacima američke Geološke službe, između 2020. i 2023. godine, Sjedinjene Države su čak 70% svojih potreba za retkim metalima podmirivale uvozom iz Kine. Ova situacija dodatno komplikuje globalne lanac snabdevanja, a analitičari upozoravaju na moguće dugoročne posledice po auto-industriju.
Dok se situacija razvija, važno je pratiti kako će se kineska vlada ponašati u vezi sa sprovođenjem ovih ograničenja i kako će druge zemlje reagovati na izazove koje ovo donosi. Pitanje snabdevanja retkim zemnim metalima postaje sve značajnije u kontekstu globalne ekonomije, a sposobnost zemalja da se prilagode novim uslovima može odrediti budućnost mnogih industrija.
