Globalni javni dug je danas na najvišem nivou od Napoleonskih ratova, što znači da je najviši od prvih decenija 19. veka. Predsednik Svetskog ekonomskog foruma Borge Brende je na konferenciji u Rijadu izjavio da se globalni javni dug približava 100 odsto BDP-a. Napredne ekonomije se suočavaju sa pretnjom stagflacije, što znači rast cena uz istovremeni pad proizvodnje.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je takođe u nedavnom izveštaju naveo da je globalni javni dug prošle godine dostigao 93 odsto BDP-a, što je za devet odsto više nego pre pandemije. MMF predviđa da bi globalni javni dug mogao da dostigne 100 odsto BDP-a do kraja decenije.

Brende je upozorio da vlade treba da razmotre kako da smanje dugove i preduzmu odgovarajuće fiskalne mere, bez pokretanja recesije. On je takođe upozorio na posledice usporavanja svetskog ekonomskog rasta, koji bi prema prognozama mogao iznositi 3,2 odsto u 2024. godini. Ako se ne preduzmu odgovarajuće mere, svet će se suočiti sa decenijom slabog ekonomskog rasta.

Situacija sa globalnim javnim dugom je zabrinjavajuća, posebno kada se uzme u obzir da se približava granici od 100 odsto BDP-a. Prekomerni javni dug može imati ozbiljne posledice po ekonomiju, poput visokih kamatnih stopa, inflacije i smanjenja investicija.

Stagflacija, koja se može dogoditi kada cene rastu dok istovremeno dolazi do pada proizvodnje, može biti posebno opasna za ekonomije. To može dovesti do stagnacije ekonomskog rasta i povećanja nezaposlenosti.

MMF je takođe upozorio da bi globalni javni dug mogao nastaviti da raste ako se ne preduzmu hitne mere za smanjenje deficita. To bi moglo dovesti do dugoročnih ekonomskih problema za zemlje širom sveta.

Brende je istakao da vlade treba da razmisle o tome kako da smanje svoje dugove i preduzmu odgovarajuće fiskalne mere. Važno je pronaći ravnotežu između smanjenja javnog duga i podrške ekonomskom rastu.

Jedan od načina za smanjenje javnog duga je primena politika štednje i fiskalne discipline. Vlade mogu smanjiti rashode, povećati poreze ili kombinovati oba pristupa kako bi smanjile deficit i dug.

Međutim, važno je da se ove mere sprovedu pažljivo, kako ne bi došlo do naglog smanjenja potrošnje i investicija, što bi moglo pokrenuti recesiju. Neophodno je da vlade pravilno balansiraju između smanjenja javnog duga i podrške ekonomskom oporavku.

Pored toga, kritično je da se preduzmu strukturne reforme koje će poboljšati efikasnost javnog sektora i podstaći privredni rast. To uključuje reforme poreskog sistema, jačanje institucija, borbu protiv korupcije i unapređenje poslovnog okruženja.

Investicije u obrazovanje, zdravstvo i infrastrukturu takođe mogu biti ključne za dugoročni ekonomski rast i smanjenje javnog duga. Pronalaženje novih izvora prihoda i povećanje produktivnosti su takođe važni faktori za rešavanje problema javnog duga.

Uzimajući u obzir sve ovo, jasno je da su vlade širom sveta suočene sa izazovom upravljanja javnim dugom. Važno je da preduzmu hitne mere kako bi sprečile dalje povećanje duga i osigurale održiv ekonomski rast u budućnosti.

Samo kroz odgovorno upravljanje finansijama, strukturne reforme i pametne politike vlade će moći da se izbore sa problemom javnog duga i stvore uslove za prosperitetnu budućnost.