Privrede Srbije i Zapadnog Balkana su ponovo dobile značajnu podršku iz Brisela, od strane Evrokomore, sa jasnim pozivom na što brže uključivanje u jedinstveni ekonomski prostor. Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), istakao je nakon sastanka Borda direktora Evrokomore da je važno da se region ne zadovolji samo potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, već da se teži ulasku na jedinstveno ekonomsko tržište i kasnije punopravnom članstvu.
Čadež je naglasio da ne smeju čekati da se stvari same dese, već da je potrebno aktivno raditi na unapređenju ekonomskih odnosa i integracija. On je podsetio da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, jasno stavio do znanja da je Srbija spremna da do 2026. godine ispuni sve potrebne uslove za napredak. Takođe, dodao je da i Evropa mora razmišljati o budućoj arhitekturi evropske ekonomije.
Privreda Srbije i Zapadnog Balkana zavisi od Evropske unije, koja predstavlja najveće izvozno tržište za region, a većina stranih investicija dolazi upravo iz zemalja članica EU. Čadež je ukazao na potencijalne rizike, ističući da bi bilo kakva značajnija ekonomska kriza u EU mogla imati direktan uticaj na privrede zapadnog Balkana.
Na sastanku Borda direktora Evrokomore, naglašeno je da su potrebne jasne i odlučne mere Evropske komisije kako bi se evropska privreda stabilizovala i postala konkurentnija na globalnoj ekonomskoj sceni. Čadež je istakao da poslovna zajednica u Evropi prepoznaje trenutne probleme i izražava nezadovoljstvo prema evropskim institucijama, nadajući se da će one preduzeti odgovarajuće korake.
U poslednjih nekoliko godina, Evropska unija je donela između 13.000 i 14.000 novih propisa, dok su Sjedinjene Američke Države usvojile samo dve ili tri hiljade. Ova razlika pokazuje izazove sa kojima se preduzeća u EU suočavaju, što takođe utiče na privredu Srbije. Čadež smatra da je neophodno omogućiti ubrzan rast evropske ekonomije i olakšati poslovanje kompanijama.
Evropski privrednici i predstavnici privrednih komora iz zemalja članica EU naglašavaju potrebu za većom saradnjom na polju industrijskih politika, kao i ujedinjenjem industrijskih sektora. Ova saradnja je ključna kako bi inovativne kompanije mogle da rastu unutar Evrope, umesto da traže povoljnije uslove u zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država.
Evropa se suočava s mnogim izazovima, a Čadež se nada da će nova Evropska komisija i nova administracija u Vašingtonu imati razumevanja za potrebe privreda. Njegova poruka je jasna: potrebno je raditi na tome da Evropa ponovo postane privredno jaka i konkurentna na globalnom nivou.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da privreda Srbije i Zapadnog Balkana ne može da se razvija izolovano. Integracija u evropske ekonomske tokove je ključna za održiv rast i razvoj. S obzirom na trenutne globalne ekonomske trendove, saradnja i usklađivanje sa standardima EU postaju još važniji.
U zaključku, Čadež smatra da je vreme za akciju i da je neophodno raditi na stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja koje će podsticati investicije i rast. Samo kroz zajednički rad i saradnju sa evropskim partnerima, Srbija i region mogu da osiguraju stabilnu i prosperitetnu budućnost. Evropa mora da prepozna potencijal Balkana i pruži podršku koja će omogućiti brži razvoj i integraciju u jedinstveno tržište.
