Belgijska država proglašena je krivom za zločine protiv čovečnosti zbog prinudnog uzimanja petoro dece mešovite rase od njihovih majki u kolonijalnom Kongu. Apelacioni sud u Belgiji doneo je presudu u korist pet žena koje su kao deca odvojene od svojih majki i poslate u katoličke ustanove zbog mešovitog porekla. Ove žene, koje su sada u sedamdesetim godinama, uspele su da dokažu da je njihovo prisilno odvajanje od majki predstavljalo zločin protiv čovečnosti.
Mišel Hirš, jedan od advokata žena, izjavio je da je ovo istorijska presuda i prvi put da je belgijska kolonijalna država osuđena za zločine protiv čovečnosti u Belgiji, a možda i u Evropi. Monik Bitu Bingi, jedna od žena koja je odvedena od majke sa tri godine, izjavila je da je pravda zadovoljena i da je srećna što su sudije priznale da je to bio zločin protiv čovečnosti.
Slučaj su pokrenule i Noel Verbeken, Lea Tavares Mujinga, Simone Ngalula i Marie-Žose Loši, koje su takođe bile odvojene od svojih majki u Kongu između 1948. i 1953. godine. Apelacioni sud je preinačio raniju odluku i naveo da je njihovo prisilno uzimanje od majki bilo nehuman čin i progon koji predstavlja zločin protiv čovečnosti u skladu sa statutom Nirnberškog tribunala.
Žene su uložile žalbu nakon što su izgubile svoj slučaj na nižem sudu 2021. godine, kada je prvostepena presuda stala na stranu belgijske vlade, tvrdeći da njihovo prisilno odvajanje od majki nije bilo zločin tokom kolonijalne ere. Tadašnji premijer Belgije Šarl Mišel se 2018. godine izvinio zbog tretmana dece iz mešovitih parova, poznatih kao „metis“, priznavši da je država prekršila njihova osnovna ljudska prava.
Belgijska vlada je uspostavila zvanično telo, Rezolušn Metis (Resolution-Metis), kako bi pomogla osobama koje su oduzete od roditelja da pronađu svoje poreklo u kolonijalnim arhivama. Ova organizacija takođe istražuje koliko je ljudi bilo pogođeno takvom praksom.
Presuda Apelacionog suda u Belgiji predstavlja važan korak ka priznavanju i suočavanju sa zločinima kolonijalne prošlosti Belgije. Žene koje su bile žrtve ovih zločina mogu konačno dobiti pravdu i priznanje za patnje koje su pretrpele. Ova presuda takođe otvara pitanje odgovornosti i reparacija za druge žrtve kolonijalnih zločina širom sveta.
