Trinaestogodišnji dečak Kosta Kecmanović izazvao je šok i nevericu u javnosti nakon što je prošlog maja počinio masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Svi se pitaju kako je ovaj dečak postao brutalni masovni ubica i koji je bio motiv iza ovog strašnog zločina.

Ključni događaj u životu dečaka-monstruma desio se krajem šestog razreda kada nije bio pozvan na rođendan svojih drugara, što je teško primio. Taj incident se dogodio godinu dana pre masakra i bio je prekretnica u njegovom ponašanju.

Prema svedočenju bivše razredne nastavnice, Kecmanović je bio odličan učenik, ali se ponašao superiorno u odnosu na ostale. Takođe, imao je problem s iskazivanjem emocija, što se videlo i kada nije uspeo da se uživi u emotivnu pesmu tokom jednog školskog zadatka.

Istragom je utvrđeno da je Kecmanović zločin pripremao mesec i po dana pre nego što ga je izvršio, ali se bes u njemu nagomilavao godinu dana ranije. Optužnica protiv njegovih roditelja, Vladimira i Miljane Kecmanović, proširena je zbog sumnje da su zanemarili psihičko i emocionalno stanje svog deteta.

Vladimir Kecmanović je čak nazvao svog sina „psihopatom“ i vodio ga u streljački klub gde ga je obučavao za upotrebu vatrenog oružja. Ni majka, iako je bila upoznata sa ovim aktivnostima, nije ih sprečila, što je dovelo do zanemarivanja detetovog moralnog razvoja i osećaja lične odgovornosti.

Zaključuje se da je propust u vaspitanju i pritisci koje je dete trpelo od majke doprineli tome da Kecmanović ne izražava svoje emocije i da se oseća neprihvaćeno u društvu. Ovaj slučaj je pokrenuo diskusiju o odgovornosti roditelja u vaspitanju dece i važnosti podrške i razumevanja u njihovom odrastanju.