Deklaracija potpisana na samitu u Tirani izazvala je buru reakcija zbog izbacivanja dve tačke koje su bile ključne za Srbiju. Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i srpskoj delegaciji, uspeli su da spreče usvajanje tačaka koje su podržavale uvođenje sankcija Rusiji kao odgovor na navodnu agresiju i mešanje u demokratske procese. Takođe, izbačena je i reč „zemlje“ kada se pominjalo tzv. Kosovo, što je jasno pokazatelj gde Srbija stoji po pitanju priznavanja te teritorije.

Ako pogledamo originalne tačke koje su bile sporne, jasno je da su se odnosile na podršku evropskim vrednostima i viziji daljeg razvoja zemalja regiona. Međutim, nakon intervencije Srbije, rečenice su preformulisane kako bi se izbegao negativan uticaj na zemlju i jasno stavilo do znanja da se tzv. Kosovo neće smatrati zemljom u ovom kontekstu.

Predsednik Vučić istakao je da je za Srbiju bilo ključno da se izbegnu direktne negativne posledice po zemlju, te da su zaključci deklaracije veoma slični onima u rezoluciji UN o Ukrajini. Takođe, dodao je da su se trudili da ne bude ničega što bi moglo štetiti Srbiji i da je srećan zbog takvog ishoda.

Važno je istaći i da je predsednica privremenih prištinskih institucija pokušala da ubaci sankcije Rusiji nazad u deklaraciju, ali nije uspela u tome. Vučić je to protumačio kao pokušaj pritiska na Srbiju i naglasio da je važno da se zemlja ne stavlja u neprijatne situacije radi nečijih političkih interesa.

Sve u svemu, samit u Tirani doneo je političke tenzije i pokazao da su odnosi između nekih država regiona i dalje osetljivi. Srbija je uspela da se izbori za svoje interese i spreči usvajanje tačaka koje bi mogle naneti štetu zemlji. Naredni koraci će biti praćeni sa pažnjom kako bi se videlo kako će se situacija dalje razvijati, ali je sigurno da će ova deklaracija imati određen uticaj na buduće odnose između zemalja regiona.