Tomislav Zdravković iz sela Dupeljevo, blizu Vranja, posvećen je voćnjaku koji se prostire na pet hektara. U februaru je počeo sa radovima, kao što su rezidba voćaka i zimsko prskanje bakarnim preparatom. Iako ima 72 godine, trudi se da sve poslove obavi sam, s obzirom na nedostatak radne snage u regionu. Kada uspe da pronađe radnika, često im je cena dnevnice veća od 4.000 dinara, uz dodatne troškove za obroke.
Zdravković se fokusira na stare sorte šljiva, poput trgonjke i trstenke, koje se u ovom kraju uzgajaju već više od 200 godina. Ove sorte su posebno cenjene za pravljenje rakije, pa i pored dostupnosti novih sorti, on se trudi da obnovi svoj zasad mladim sadnicama ovih tradicionalnih šljiva.
Mlada stabla šljiva redovno orezuje u ovo doba godine, pri čemu posebno pažljivo raspoređuje rodne grančice. Na starim stablima ne sprovodi rezidbu, već ih obnavlja tako što uklanja polomljene i osušenih grane. Prva sorta koja stiže na berbu je trstenka, koja se bere početkom avgusta, a mesec dana kasnije dolazi trgonjka. Zatim sledi šljiva stenlej, koja je takođe izuzetno pogodna za pravljenje rakije.
Osim šljiva, Zdravković se bavi i uzgojem jabuka i krušaka. U njegovom voćnjaku dominiraju crveni i zlatni delišesi, dok ima i 50 stabala stare sorte jabuke tvrdača. Ova stabla, iako ih ne prska i ne orezuje, daju kvalitetne plodove. Takođe, uzgaja kruške vrste kakička i demirka, koje su veoma popularne tokom Božića. Kakička se jede sveža, dok se demirka najčešće kuva za prazničnu trpezu.
Za razliku od mnogih poljoprivrednika, Zdravković ne prodaje svoje voće u marketima, već ga plasira isključivo na pijacama. Objašnjava da bi prodaja voća u marketima zahtevala mnogo više prskanja, što on ne želi da primeni. Tokom proizvodne sezone, on koristi samo dva prskanja, a zbog toga dobija plodove izvanrednog ukusa. Voće koje ne uspe da proda redovno pretvara u rakiju, što mu se više isplati.
Zdravković se nada boljem rodu ove godine nakon prošlogodišnjih problema uzrokovanih crnom osom koja je uništila većinu plodova. Ipak, imao je više sreće sa kestenima, kojih na svom imanju ima 200 stabala. Ovaj voćar smatra da je važno zadržati tradicionalne sorte voća, jer one pružaju ne samo kvalitetne plodove, već i povezanost s lokalnom kulturom i tradicijom.
U današnje vreme, kada se sve više pažnje posvećuje kvalitetu hrane, Zdravkovićev pristup uzgoju voća predstavlja primer održive poljoprivrede. Njegova posvećenost očuvanju starih sorti voća i smanjenju upotrebe hemijskih preparata u voćnjaku naglašava važnost prirodnog uzgoja. Zdravković s ponosom govori o svojoj tradiciji i znanju koje je stekao tokom godina, a njegovi plodovi su dokaz da se trud i posvećenost isplate.
Uz sve izazove s kojima se suočava, Tomislav Zdravković ostaje optimista i veruje u budućnost svog voćnjaka. On planira da nastavi sa svojom praksom i da prenese svoje znanje i ljubav prema voćarstvu na mlađe generacije, osiguravajući tako opstanak tradicije i očuvanje starih sorti voća. Njegova priča je inspiracija za sve koji se bave poljoprivredom, pokazujući da uz trud, strpljenje i posvećenost, čak i u teškim uslovima, može da se postigne uspeh.
