Danas se navršavaju tri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, sukoba koji je postao najduži i najkrvaviji rat u Evropi od Drugog svetskog rata. Ovaj rat je izazvao ogromne gubitke za Ukrajinu i Rusiju, ali je takođe duboko uticao na celu Evropu. Prema različitim procenama, broj žrtava sa obe strane se penje u stotine hiljada, dok su milioni ljudi raseljeni.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je Ukrajina izgubila između 600.000 i 700.000 ljudi, dok su gubici Rusije procenjeni na oko 800.000 vojnika. Na brifingu je naglasio da „pravi brojevi se ne objavljuju“ i da je stvarni broj mrtvih mnogo veći od zvaničnih podataka, što smatra odgovornošću ukrajinske vlade.
Prema izveštaju The Wall Street Journala, broj žrtava u ovom ratu premašuje milion, sa više od 250.000 mrtvih i oko 800.000 ranjenih. I Moskva i Kijev ne otkrivaju svoje vojne gubitke, ali predsednik Volodimir Zelenski je na američkoj televiziji NBC izjavio da je više od 46.000 ukrajinskih vojnika poginulo, dok je nezavisni izvor, vojni izveštač Jurij Butusov, procenio broj mrtvih na 70.000.
Zapadni mediji takođe izveštavaju o raznim procenama broja ubijenih ukrajinskih vojnika, koje variraju između 50.000 i 100.000. S druge strane, Rusija nije objavila svoje gubitke još od septembra 2022. godine kada je saopšteno da je poginulo manje od 6.000 vojnika, što se smatra drastično potcenjenim.
U međuvremenu, Zelenski je izneo podatke o gubicima ruske strane, govoreći o 300.000 do 350.000 poginulih i 600.000 do 700.000 ranjenih. Ove brojke se takođe oslanjaju na informacije dobijene od vojnih izvora.
Rat nije samo naneo štetu vojnicima, već je i veliki broj civila izgubio život. Prema podacima UN, posmatračka misija za ljudska prava u Ukrajini je identifikovala 12.500 ubijenih civila i oko 28.400 ranjenih. Direktorka misije, Danijela Bel, naglasila je da će stvarni broj verovatno biti mnogo veći zbog ograničenog pristupa međunarodnih organizacija okupiranim područjima.
Jedna od najtragičnijih situacija dogodila se tokom opsade Marijupolja 2022. godine, gde se veruje da je poginulo između 20.000 i 80.000 civila. Ukrajinski predsednik je takođe rekao da je Rusija ubila desetine hiljada civila tokom invazije.
Pored vojnika i civila, veliki broj ljudi ostao je nestao tokom sukoba. Međunarodni komitet Crvenog krsta izvestio je da se radi na dosijeima oko 50.000 nestalih osoba, a ukrajinske vlasti su uspostavile registar sa oko 63.000 imena. Rusija nije objavila podatke o broju nestalih.
Rat je izazvao i demografsku katastrofu u Ukrajini. Rezidentna populacija zemlje opala je na 28-30 miliona, što predstavlja gubitak od jedne četvrtine u odnosu na predratne brojeve od oko 42 miliona. Ukrajina se suočava sa dugotrajnom demografskom krizom, sa najnižom stopom nataliteta i najvećom stopom smrtnosti na svetu.
Ovaj sukob, koji traje već tri godine, ne pokazuje znake smanjenja, a porodice u Ukrajini i dalje beže da bi spasile svoje živote. Potrebna je hitna pomoć kako bi se obezbedila podrška i nada za budućnost, dok svet posmatra kako se situacija razvija. Ukrajina se suočava sa iskušenjima koja će oblikovati njenu budućnost, a mir ostaje daleki cilj koji se mora ostvariti kako bi se prekinula patnja miliona ljudi.
