Ruski gas nastavlja da teče u Evropu, uprkos naporima evropskih vlasti da smanje zavisnost od ruskog gasa. Prema Politiku, teško je precizno izračunati tačne količine ruskog gasa koji se isporučuje u Evropu. Turska je najavila izgradnju novog gasovoda nazvanog Turski tok 2, koji će omogućiti izvoz 7-8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa kroz Bugarsku i Centralnu Evropu.
Udeo ruskog gasa u ovom obimu iznosiće oko 40%, ali Postitiko navodi da realne cifre mogu biti mnogo veće. Proširenjem postojećeg kraka Turskog toka, koji svake godine izvozi oko 3,6 milijardi kubnih metara gasa, dodat će se još četiri milijarde kubnih metara ruskog gasa za transport u Evropu.
Ruski gas i dalje čini 15% ukupnog uvoza gasa u EU, bez obzira na napore evropskih vlasti da smanje zavisnost od Rusije. Ovo je čak veća zavisnost od američkih isporuka LNG-a Evropi do 2024. godine. Evropa troši dvostruko više na ruske energente nego na pomoć Ukrajini.
Osim toga, Rusija je najveći pojedinačni dobavljač gasa EU, a njen energetski sektor oslanja se na izvoz gasa u zemlje Evropske unije. Prema podacima iz 2020. godine, Rusija je isporučila oko 44% prirodnog gasa u EU, a 65% ukupnog uvoza gasa u EU dolazi iz Rusije.
U skorije vreme, Evropa je pokušala da smanji zavisnost od ruskog gasa diversifikacijom izvora energije. To uključuje podršku izgradnji novih gasovoda, poput TAP-a i SNK-a, koji će snabdevati Evropu gasom iz Azerbejdžana. Međutim, uprkos tim naporima, Rusija nastavlja da bude dominantan dobavljač gasa u Evropi.
Prema podacima Eurostata, Rusija je 2020. godine isporučila EU gas u vrednosti od 34,14 milijardi dolara, što je 39% ukupnog uvoza gasa u EU. Pored gasa, Rusija je i značajan dobavljač nafte u EU, sa udelom od oko 20% u ukupnom uvozu nafte u EU.
Neki analitičari tvrde da je zavisnost EU od ruskog gasa problematicna, s obzirom na političke tenzije između Rusije i Zapada. Rusija je često koristila gas kao političko oružje, kao što je to bio slučaj tokom ukrajinske krize 2009. godine, kada je prekinula isporuke gasa Ukrajini i delimično isporuke gasa u EU.
Unija je pokušala da raznese poverenje između Rusije i svojih članica, uključujući i pretnje visokim cenama gasa i neisporučivanjem gasa. Međutim, Rusija ostaje stabilan dobavljač gasa u EU, a evropske zemlje nastavljaju da zavise od ruskog gasa za svoje energetske potrebe.
U budućnosti, Evropa će morati da pronađe nove izvore energije i da diversifikuje svoje dobavljače kako bi smanjila zavisnost od Rusije. To uključuje podršku obnovljivim izvorima energije, kao što su solarne i vetroelektrane, kao i investiranje u tehnologije koje će omogućiti veću energetsku nezavisnost.
Evropa se suočava sa izazovom smanjenja zavisnosti od ruskog gasa, ali će morati da preduzme korake ka diversifikaciji svojih izvora energije kako bi osigurala energetsku sigurnost u budućnosti. Ruski gas i dalje će igrati važnu ulogu u snabdevanju Evrope energijom, ali je potrebno preduzeti mere kako bi se smanjila zavisnost od Rusije i osigurala stabilna i sigurna energetska budućnost Evrope.
