Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik danas je izjavio da se lično neće žaliti na presudu prema kojoj je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja političkih funkcija. On je istakao da je Narodna skupština Republike Srpske donela odluku da odbaci proces protiv njega pred Sudom Bosne i Hercegovine.
Dodik je naglasio da ne namerava da se bavi pravnim pitanjima koja bi mogla proizaći iz odluka njegovih advokata, ukazavši da će se protiviti njihovim eventualnim žalbama. „Ako oni misle da je nešto potrebno da se ispuni zbog pravne forme, to je njihov problem. Ja ne mislim da se žalim lično, niti planiram da se bavim tim,“ rekao je Dodik, prenosi RTRS.
U nastavku, Dodik je govorio o važnosti odluka Narodne skupštine RS, koje se odnose na vraćanje na Dejton i odbranu Dejtonskog mirovnog sporazuma. Smatra da međunarodni faktor i arogancija muslimana iz Sarajeva predstavljaju ozbiljnu pretnju po mir i stabilnost u regionu. „U Bosni i Hercegovini se ne poštuje slovo Dejtonskog sporazuma. Srpska traži vraćanje na izvorni Dejton,“ naglasio je Dodik. On je podsetio da Bosna i Hercegovina, prema izvornom Dejtonu, nema svoj teritorijalni integritet, već da on pripada entitetima koji čine državu.
Dodik je takođe kritikovao obrazloženje presude Suda BiH, koje je pročitala sudija Sena Uzunović, nazivajući ga skandaloznim i navodeći da ono ruši sve principe na kojima počiva pravo. „Svaki sudija će vam reći – nije teško doneti presudu, teško je napisati obrazloženje kojim ćete je podupreti,“ napisao je Dodik na društvenoj mreži „Iks“.
On je istakao da se u pravnom sistemu okrivljeni smatra nevinim dok tužilac ne dokaže suprotno, te da se presuda donosi na osnovu nepobitnih dokaza tužioca. „Kada pročitate obrazloženje presude, dolazite do zaključka da se Sena Uzunović vodila načelima, prvo, da je Dodik kriv, a odbrana da dokaže da je nevin,“ istakao je Dodik.
Ove tvrdnje dodatno oslikavaju tenzije unutar političkog sistema Bosne i Hercegovine, gde se često sudovi i pravosudni procesi koriste kao sredstva političke borbe. Dodikova izjava o nepoštovanju Dejtonskog sporazuma i kritika međunarodnog faktora sugerišu da se politička situacija u zemlji dodatno komplikuje.
Osim toga, Dodik je naglasio da je potrebno da se Srpska vrati svojim osnovnim principima i vrednostima, kao i da se ojača pozicija entiteta unutar BiH. Njegove reči o „gruboj sili međunarodnog faktora“ i „aroganciji muslimana iz Sarajeva“ ukazuju na duboke podele koje i dalje postoje među etničkim grupama u BiH.
U svetlu ovih događaja, budućnost političkog dijaloga u zemlji ostaje neizvesna. Dodikova odluka da se ne žali na presudu može se tumačiti kao strategija za konsolidaciju vlasti i jačanje pozicije Republike Srpske, ali i kao način da se skrene pažnja sa pravosudnih pitanja na političke aspekte.
Mnogi analitičari očekuju da će se situacija dodatno zakomplikovati, s obzirom na to da su odnosi između entiteta i državnih institucija već napeti. U ovoj situaciji, Dodik se pozicionira kao lider koji brani interese Republike Srpske, dok istovremeno kritikuje pravosudni sistem koji ne ispunjava njegove standarde.
Sve u svemu, događaji u vezi sa presudom Milorada Dodika pokazuju kompleksnost političkog pejzaža u Bosni i Hercegovini, gde su pravni i politički aspekti duboko isprepleteni, a budućnost zemlje ostaje neizvesna.
