Kako statistike o najčitanijim knjigama u bibliotekama i knjižarama širom Srbije pokazuju, interesovanje za domaće autore ne prestaje da raste. U 2024. godini, nekoliko dela se istaklo kao posebno popularna među čitaocima. U nastavku su predstavljeni neki od najčitanijih naslova domaće književnosti.

Jedan od najistaknutijih naslova je „Poslednji sati“ autorke Jelene Bačić Alimpić. U ovom delu, Katarina Safran, uspešna kardiohirurginja, suočava se sa preispitivanjem svog života tokom noćnog leta iz Čikaga ka Beogradu. Iako joj život deluje savršeno, otkriva da je zapostavila sopstvenu sreću u potrazi za uspehom. Njena potraga za izgubljenom srećom vodi je u rodno selo Nakučani, gde preispituje svoje životne odluke.

Roman „Semper idem“ Đorđa Lebovića, poznatog dramaturga, takođe je na listi najčitanijih. Ovaj roman-hronika istražuje detinjstvo u Kraljevini Jugoslaviji pred Drugi svetski rat. Pisac koristi svoje iskustvo iz rata i lične tragedije kako bi stvorio snažnu paralelu između prošlosti i savremenosti. Delo je prepoznato kao kanonsko u savremenoj srpskoj književnosti.

„Beograd“ Siniše Kovačevića donosi priču o trojici dvanaestogodišnjaka koji dolaze u Beograd 12. avgusta 1899. godine. Njihove sudbine se prepliću u gradu koji je u tom trenutku na pragu velikih promena. Kovačević, kao renomirani dramski pisac, kroz ovaj roman istražuje teme identiteta, porodičnih veza i životnih izbora.

U delu „S one bande moje gore“ Jasenke Lalović, autorka se bavi sudbinom žena u društvu koje im ne pruža mogućnost izbora. Ova istorijska drama prikazuje životne borbe i snagu žena koje se suočavaju sa teškim okolnostima. Lalovićeva kroz svoj narativ istražuje temu otpora i snage ličnosti u vremenima nepravde.

„Bekstvo iz raja“ Dobrila Nenadića je roman koji kroz humor i ironiju opisuje društvene promene u njegovom rodnom selu. Kroz razne dogodovštine, Nenadić se bavi temama rata, politike i međuljudskih odnosa, stvarajući tako sliku složene socijalne drame.

Miodrag Majić se našao na listi sa svojim delom „Pod tuđim suncem“, u kojem istražuje putovanje penzionisanog oficira Koste Rašića koji traži istinu o svom životu. Ova priča obuhvata unutrašnje borbe likova koji se suočavaju sa sopstvenim demonima dok tragaju za smirenjem i identitetom.

Roman „Galerija: Zatvoreno zbog popisa“ Dušana Miklje predstavlja metaforu za sećanje i imaginaciju, gde se stvarno i izmišljeno neprestano prepliću. Kroz priču o galeristu koji vodi čitatelja kroz izložbu, Miklja istražuje duboke teme umetnosti i ljudskih iskustava.

„Tesla – duh, delo, vizija“ Branimira Jovanovića donosi biografsku priču o Nikoli Tesli, istražujući njegovu briljantnost i unutrašnju snagu. Kroz Teslina pisma i misli, Jovanović se bavi pitanjima vere i filozofije, postavljajući Teslu u kontekst savremenih intelektualnih rasprava.

Goran Petrović u romanu „Palata“ istražuje istorijske okolnosti koje su dovele do izgradnje dvora despota Stefana Lazarevića. Ovaj roman je bogata hronika koja se bavi arhitekturom i kulturnim nasleđem, osvetljavajući zaboravljene aspekte srpske istorije.

Poslednji naslov na listi je „Stranac u šumi“ vladike Grigorija, koji kroz lične ispovesti i duhovne preispitivanja istražuje univerzalna pitanja ljudske egzistencije. Ovaj venac priča bavi se temama vere, ljubavi i smisla života, nudeći čitateljima duboka promišljanja o ljudskoj sudbini.

Ova dela predstavljaju samo deo bogate književne ponude domaćih autora, koja neprestano raste i razvija se, odražavajući raznolikost i složenost srpske kulture i društva. Svaka od ovih knjiga nudi jedinstveno iskustvo i priliku za dublje razumevanje ljudske prirode i društvenih fenomena.