Elem, prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta Dedinje, nedavno je predstavio svoje autobiografsko delo pod nazivom „Nije bilo uzalud“ u velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Ova knjiga je objavljena u izdanju „Vukotić medije“ i predstavlja sveobuhvatan pregled njegovog života, koji se može čitati kao triler zbog broja važnih događaja koje opisuje. Delo obuhvata brojne trenutke iz Bojićevog života, uključujući ratove i bombardovanja, čime se čitalac ponovo suočava sa vlastitim osećanjima radosti i straha.

U knjizi, Bojić se osvrće na svoje ljubavi prema medicini i fudbalskom klubu Crvena zvezda, kao i na izazove koje je imao tokom svoje karijere. On detaljno opisuje borbe koje je vodio da bi Institut Dedinje postao jedan od vodećih centara za transplantaciju i druge složene medicinske procedure. Njegova borba nije bila samo profesionalna, već i lična, jer je doživeo politički progon koji je uključivao 12 godina pravnih bitaka i brojne ispitivanja, ali je na kraju ostao neosuđivan i sa čistim imenom.

Promociji knjige prisustvovali su brojne istaknute ličnosti, uključujući patrijarha Porfirija i ministre kao što su Zlatibor Lončar i Nikola Selaković, kao i mnoge Bojićeve kolege, među kojima su akademici i legende fudbala poput Dragana Džajića i Dušana Savića. Ova svečanost nije bila samo promocija knjige, već i priznanje za Bojićev doprinos medicini i društvu u celini.

Tokom promocije, istaknuti govornici, uključujući akademike prof. dr Marka Bumbaširevića i prof. dr Đorđa Radaka, naglasili su Bojićevu posvećenost i njegovu hrabrost u suočavanju sa životnim izazovima. Episkop budimljansko-nikšićki, Metodije, takođe je istakao važnost Bojićevog rada i njegovu ulogu u unapređenju zdravstva u Srbiji.

Jedan od najemotivnijih trenutaka na promociji bio je dolazak Nikole Vučićevića, prvog pacijenta kojem je tim prof. Bojića pre 30 godina transplantirao jetru. Ovaj događaj simbolizuje ne samo medicinski uspeh, već i ljudsku priču koja se krije iza svake transplantacije – priču o životu, nadi i drugoj šansi.

Bojićev rad u Institutu Dedinje nije samo medicinski, već i humanitarni. On je poznat po svojoj filozofiji da je zdravlje najvažnije i da svako zaslužuje šansu za bolji život. Njegova posvećenost pacijentima ogleda se u poruci koja je istaknuta u Institutu: „Ako nemate vezu, ja sam vaša veza. Milovan Bojić“. Ova izjava oslikava njegovu predanost i želju da svima pruži pomoć, bez obzira na društveni status ili finansijske mogućnosti.

Knjiga „Nije bilo uzalud“ nije samo autobiografija, već i inspiracija za sve one koji se suočavaju sa životnim preprekama. Bojićeva priča o hrabrosti, upornosti i ljubavi prema medicini i ljudima pruža nadu da se može prevazići svaka teškoća. Ona podseća čitatelje da su životne borbe deo svakodnevnog postojanja, ali da je važno ne odustajati i uvek se boriti za ono što je ispravno.

Kao rezultat svoje karijere i posvećenosti, prof. dr Milovan Bojić postao je simbol nade i hrabrosti u srpskom društvu. Njegova knjiga i rad u Institutu Dedinje ostavljaju dubok trag i inspirišu generacije koje dolaze da se bore za svoje snove i ideale. Na kraju, „Nije bilo uzalud“ nije samo Bojićeva priča, već i priča svih nas koji smo se suočili sa izazovima, ali smo pronašli način da idemo dalje i da se borimo za bolje sutra.