Jermenski parlament je danas usvojio nacrt zakona koji pokreće proces pristupanja Jermenije Evropskoj uniji, što predstavlja značajan korak u promeni spoljne politike ove bivše sovjetske republike. Ovaj zakon je usvojen u poslednjem čitanju sa 64 glasova za i 7 protiv, a poziva vladu da započne formalne procedure za ulazak u EU.
Odluka o pristupanju EU dolazi usred rastućeg nepoverenja prema Rusiji, koja je nekada bila ključni saveznik Jermenije i koja još uvek ima vojnu bazu na njenoj teritoriji. Jermenija je sve više kritična prema Moskvi, posebno zbog nedovoljne podrške u sukobu s Azerbejdžanom. Tokom jeseni 2023. godine, Azerbejdžan je ponovo osvojio region Nagorno-Karabah, koji je do tada bio pod kontrolom separatista sa većinskim jermenskim stanovništvom više od tri decenije.
Iako su odnosi sa Azerbejdžanom bili napeti, Jermeni su odlučili da potraže mir. Jermensko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je spreman mirovni sporazum sa Azerbejdžanom, kao i da je Jerevan otvoren za konsultacije o mestu i vremenu potpisivanja tog dokumenta. U zvaničnom saopštenju se navodi da je postignut dogovor o nacrtu sporazuma „O uspostavljanju mira i međudržavnih odnosa između Republike Jermenije i Republike Azerbejdžan“, čime su završeni pregovori o ovom pitanju.
Prema informacijama, Jermenija je obavestila Azerbejdžan o prihvatanju njihovih predloga u vezi sa dva neusklađena člana nacrta mirovnog sporazuma. Preostali nesuglasni članovi tiču se uzdržavanja od međusobnih tužbi pred međunarodnim sudovima i raspoređivanja trećih snaga na granici. Prema ranijim izjavama, Jerevan i Baku su se dogovorili oko 15 od 17 članova sporazuma.
Ova dešavanja ukazuju na značajne promene u regionalnoj politici i diplomatskim odnosima Jermenije. Jermenska vlada se suočava s izazovima kako bi osigurala stabilnost i bezbednost u zemlji, a članstvo u EU može predstavljati put ka jačanju ekonomije i političke stabilnosti. U isto vreme, Jermenija pokušava da izgradi nove odnose i osnaži svoju poziciju u regionu, posebno u svetlu agresivnog ponašanja Azerbejdžana.
Dok Jermenija nastavlja s procesom pristupanja EU, važno je napomenuti da je ovo put koji će zahtevati značajne reforme i prilagođavanje kako bi se ispunili kriterijumi članstva. Jermeni će morati da se suoče s brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima, uključujući pitanja ljudskih prava, vladavine prava, ekonomske reforme i borbe protiv korupcije.
Očekuje se da će ovi koraci doneti i dodatne promene u međusobnim odnosima sa Rusijom. Jermenija mora pronaći ravnotežu između očuvanja svojih nacionalnih interesa i održavanja veza sa tradicionalnim saveznikom. Povećano okretanje prema Zapadu može izazvati reakcije Moskve, koja bi mogla pokušati da zadrži svoj uticaj u regionu.
Ovi događaji takođe ukazuju na moguće promene u bezbednosnoj arhitekturi Kavkaza. Kako se Jermenija sve više okreće ka Evropi, može doći do preispitivanja vojnih i bezbednosnih aranžmana, što bi moglo uticati na regionalnu stabilnost.
U svakom slučaju, Jermenija se suočava s značajnim izazovima, ali i prilikama. Proces pristupanja EU može doneti višestruke koristi, ali će zahtevati i hrabre odluke i reforme koje će oblikovati budućnost ove zemlje. U tom kontekstu, Jerevan mora pažljivo planirati svoje korake kako bi osigurao prosperitet i stabilnost za svoje građane.
